Abstract

Мақалада ХІХ ғ. мен ХХ ғ. басындағы шетелдік өнеркәсіп пен банк капиталының қазақ жерінің табиғи шикізат байлығын игеруге қатысу жолдары мен ерекшелігі баяндалады. Авторлар, ХІХ-ХХ ғасырларда экономикалық, қаржы, сауда және технологиялық орталық саналған Англия, Германия сияқты еуропалық мемлекеттердің қазақ жерінің байлығын игеруге салған капиталының салыстырмалы талдауын береді. Шетелдік мемлекеттердің өзарабәсекелестігі мен олардың күшті немесе әлсіз позицияларды иелеу себептеріне баға беріледі.ХІХ ғасырдағы Ресей экономикалық және технологиялық дамуы жағынан арта қалғандықтан, батыс елдерінің капитал шығару нысанына айналды. Патшалық Ресейдің бодандығына түскен қазақ жерінің табиғи шикізат көздерін өз күшімен игере алмаған Ресей, бұл аймақты шетел капиталы арқылы игеруге тырысты. Ресейдің индустриалдық даму әлеуеті төмен болғандықтан, орыс кәсіпкерлері қазақ жерінің пайдалы қазбаларын игеру мақсатында ХІХ ғасырдың 60-шы жылдарынан бастап тау-кен және өнеркәсіп кәсіпорындарын шетелдік капиталдың қатысуымен құрды. Ресей, қазақ жерінің тау-кен, мұнай-көздері байлығын шетел іскерлеріне концессияға немесе арзан бағаға сата бастады. Қазақ жерін орыс империясының шаруашылық-экономикалық аймағының бір бөлігіне айналдырды. В статье раскрываются пути и особенности участия иностранного промышленного и банковского капитала в освоении природных богатств казахской земли в начале XIX в. и XX века. Авторы дают сравнительный анализ капиталов европейских государств, таких как Англия,Германия, считавшихся экономическими, финансовыми, торговыми и технологическими центрами в XIX в. и XX веках, вложившихся в освоение богатства казахской земли. Дается оценка причин взаимной конкуренции иностранных государств и уделяется внимание сильным и слабым позициям. Поскольку Россия в XIX веке стала отставать в экономическом и технологическом развитии, западные страны стали объектом развития капитала. Россия, не сумевшая своими силами освоить природные сырьевые источники казахской земли, находившаяся в подданстве царской России, стремилась освоить этот регион за счет иностранного капитала. Из-за низкого потенциала индустриального развития России, российские предприниматели с целью освоения полезных ископаемых казахской земли, с 60-х годов XIX века создавали горнодобывающие и промышленные предприятия с участием иностранного капитала. Россия начала продавать богатство горнорудных, нефтеисточников казахской земли иностранным бизнесменам в концессии или по низкой цене, сделав казахскую землю частью хозяйственно-экономической зоны Российской империи. The article reveals the ways and features of the participation of foreign industrialand banking capital in the development of natural resources of the Kazakh land in the early XIX century and XX century. The authors give a comparative analysis of the capitals of European states, such as England, Germany, which were considered economic, financial, trade and technological centers in the XIX century and XX centuries, invested in the development of the wealth of the Kazakh land. The reasons for mutual competition of foreign states are assessed and attention is paid to strong and weak positions.Since Russia in the XIX century began to lag behind in economic and technological development, Western countries became the object of capital development. Russia, which was unable to master the natural raw materials of the Kazakh land on its own, which was in the citizenship of tsarist Russia, sought to develop this region at the expense of foreign capital.Due to the low potential of industrial development in Russia, Russian entrepreneurs have been creating mining and industrial enterprises with the participation of foreign capital in order to develop the minerals of the Kazakh land since the 60s of the XIX century. Russia began to sell the wealth of mining and oil reserves of the Kazakh land to foreign businessmen in concessions or at a low price, making the Kazakh land part of the economic zone of the Russian Empire.

Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call