Abstract
Премда се појам сувишни човек везује за руску књижевност у којој је и настао, у овом раду термин сувишна жена користимо у оперативном смислу да бисмо показали да се јунакиње Љубица из Сеоске учитељице Светолика Ранковића и Софка из Нечисте крви Борисава Станковића, на основу одређених стилско-уметничких квалитета, могу посматрати као својеврсна трансценденција и варијанта сувишног човека. Стога овај рад не служи као појмовни мост и доследна паралела између сувишних жена у српској књижевности и сувишних људи у руској књижевности, већ се, путем компаративне анализе, тежи појашњавању психолошких и наратолошких аспеката који ове јунакиње и њихове судбине обликују из перспективе сувишних жена.
Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
