МИХАИЛО МАКСИМОВИЋ, ПРВИ СРПСКИ САТИРИЧАР

Abstract

Рад ће се бавити делом Мали буквар за велику децу Михаила Максимовића као примером хумористично-дидактичке прозе. Посматрајући Максимовића најпре као првог сатиричара, а потом и као једног од просветитеља, тежићемо да сместимо његов рад у контекст епохе. На тај начин сагледаваћемо значење његовог стваралаштва двојако, подразумевајући при томе поспешивање развоја критичке свести и обликовање грађанског друштва у настајању. Имајући у виду целовитост просветитељске идеје у српској књижевности осамнаестог века, тежићемо да протумачимо дело већински са становишта утилитарности. На тај начин показаћемо да и књижевност са конкретизованом друштвеном функцијом може остати на високом естетском нивоу. Сатирични аспект Малог буквара за велику децу тумачићемо такође у светлу поучности коју нуди, будући да се та димензија чини елементарном последицом критичког дела. Учење на туђим, стилски уобличеним манама даје сатири на додатном значају, а Максимовићевом делу могућност припадности српској и европској просветитељској сувремености.