Abstract

У овом раду испитујемо и драматизујемо повесне аспекте очитовања кризе код савременог човека. Настојимо да опишемо како се повесни аспекти кризе пројављују у виду искусивања фактичности стварности – како такво искусивање зачиње својеврсно питање о идентитету, доприноси преиначењу статуса стварног, намеће другачију динамику односа стварности и субјекта. Расветљавамо на који начин такво преиначење са собом повлачи другачије поимање улоге онога што је код човека и у стварности непрозирно, како раскрива спрегнутост између телесно-афективног и духовно-рефлексивног дела човековог бића и његову улогу за субјект који мисли, тумачи, дела, спознаје. Овакво испитивање повесних аспеката очитовања кризе код савременог човека има за циљ да укаже на то: како и зашто начини „ношења“ са њим, који се препознају као стратегије неодговарања на такво повесно искуство, доприносе људском самопоробљавању и типовима ресантимана које настојимо да идентификујемо – односно како је с обзиром на овакво повесно искуство изводиво другачије постављање према себи и стварности – тј. како је у новонасталим повесним околностима изводиво одговарање на њега. Истиче се да је разматрање односа према таквој повесној ситуацији од значаја додатно због тога што њено пренебрегавање све више подупире одрицање човека од оних аспеката његовог бића за које се показује да су од пресудног значаја за људску будућност.

Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call