Abstract

Мало је збивања у сувременим унутрашњим односима у Републици Србији који су карактеризирани толиком комплексношћу и слојевитошћу као што је владавина права, а посебно положај правосуђа. При томе, независност правосуђа је предуслов за владавину права и основна гаранција праведног суђења. Судијама су „повјерене најважније одлуке о животу, слободи, правима, дужностима и имовини грађана“ (наводи из основних принципа Уједињених нација поновљени у Пекиншкој декларацији и чл. 5. и 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода). Њихова независност није прерогатив или привилегија која је у њиховом личном интересу, већ у интересу владавине права и оних који траже или очекују правду. То има дубоке историјске, идеолошке и правне коријене и одреднице. У многобројним текстовима, написима и анализама чест је проблем што се наведеним питањима баве најразличитији аутори, који нису стручњаци за неки од наведених сегмената приступа, те не разумију бит збивања и проблема. Ризик је и већи, јер није тешко пасти под утицај неке од интересних група, актера и идеолошких императива. Стога је најновији подухват др Милице Колаковић - Бојовић1 и Бојана М. Петковића2 да се баве положајем правосуђа у Србији - врло храбар корак, који ће засигурно имати одјека у ширим круговима.

Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call