Abstract
Displacement of Serbs from Kosovo and Metohija at the end of the nineties was influenced by the armed conflict between paramilitary forces of Kosovo Liberation Army on one side, and Serbian police forces and military forces of the Federal Republic of Yugoslavia on the other. This conflict was the root cause of NATO aggression against the Federal Republic of Yugoslavia that led to the forced migration of more than 200.000 Serbs and non-Albanians from Kosovo and Metohija. This article entails analysis of the oral histories of displaced Serbs from Kosovo and Metohija, as well as of secondary sources that form part of family folklore of their loss. These secondary sources are the personal stories of members of displaced families who do not have direct memories of displacement from and life in Kosovo and Metohija, or who left Kosovo and Metohija in the early stages of their lives. Analyses of these primary and secondary sources have led to identification of structural factors that have influenced the construction of home as a category which has been shaped by symbolical maps created by displacement. It has been shown that displacement constructs place identities which are tied to forcefully abandoned places.
Highlights
Апстракт: У раду су анализиране усмене историје Срба расељених са Косова и Метохије и животне приче њихових потомака, са циљем разјашњења појединих структурних фактора, који се значајно одражавају на динамику изражавања идентитета
Рад је предат 17. маја 2021. године, а након мишљења рецензената, одлуком одговорног уредника Баштине, одобрен за штампу
Summary
Апстракт: У раду су анализиране усмене историје Срба расељених са Косова и Метохије и животне приче њихових потомака, са циљем разјашњења појединих структурних фактора, који се значајно одражавају на динамику изражавања идентитета. Поменути зборник радова указује на потребу за антрополошком анализом динамике друштвених процеса од утицаја на конструкцију идентитета, наспрам које је истраживање усмених историја расељених Срба са Косова и Метохије дефинисано. Хипотеза да се дом под утицајем присилног расељеништва испољава као категорија која је обликована идентитетом везаним за место, испитана је кроз анализу ставова три групе испитаника, подељене према старосној доби. Негативни аспекти структуралног уређења друштвених односа на подручју Косова и Метохије, често су помињани у усменим историјама, указујући на етничку дистанцу према косовским Албанцима, која је најчешће подразумевала правило забране егзогених бракова, а потом и урушавање добрo суседских односа.[11] Интернализација правила етничке и националне поделе, која се временом пооштравала, обликовала је односе изван као и унутар дома. Сâмим тим се показује да, када је дому инхерентно кретање узроковано присилом, која са антрополошког становишта може бити препозната као специфична карактеристика процеса везаних за истраживано подручје, концептуализација дома се врши поновним успостављањем везе са расељеним подручјем
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
