Year-end Sale % OFF 
Abstract
The goal of this paper is to contribute to our understanding of interwar Serbian architecture through a comparative analysis of the competition entries and the executed design for the Agrarian Bank building in Belgrade (1932-1934). It points to the stylistic incoherence and variability of architectural design and the society's tendency, expressed in the taste of a client, to suggest a desirable architectural model as an image of its own identity. The client's preference for a modern but decorative design combined with an insistence on the classical model resulted in classical motifs being translated into modern architecture through the stylistic mediation of art deco. Although a renovation after the Second World War altered its original appearance, the building has retained all attributes of a prominent landmark of the central city area and played a role in the shaping of the Square of Marx and Engels and the representative space in front of the National Assembly building. The most important single architectural design of the Krstić brothers, Petar and Branko, the Agrarian Bank building reflects the client/architect relationship and is exceptionally relevant for historical study and interpretation of interwar Serbia and its architecture.
Highlights
The goal of this paper is to contribute to our understanding of interwar Serbian architecture through a comparative analysis of the competition entries and the executed design for the Agrarian Bank building in Belgrade (1932–1934)
Она је споменик културе који је обликовао архитектонски лик Београда.[3]
Судећи по сећању Бранка Крстића сачуваном у заоставштини архитекте, на конкурсу је учествовао и архитекта Милан Злоковић, док у заоставштини Миладина Прљевића постоје сачуване скице за Аграрну банку, али не и потврда да је нека од њих предата као конкурсни рад
Summary
The goal of this paper is to contribute to our understanding of interwar Serbian architecture through a comparative analysis of the competition entries and the executed design for the Agrarian Bank building in Belgrade (1932–1934). На углу Влајковићеве и Дечанске улице (данас Трг Николе Пашића 11), један је од споменика српске архитектуре на чији је антологијски карактер одраније указано у архитектонској историографији.[1] Истакнута својом величином, локацијом и монументалношћу, Палата Аграрне банке најзначајније је остварење архитеката Петра и Бранка Крстића[2] и једно од највреднијих остварења међуратног градитељства уопште. 2. Конкурсни рад Маријана Ивацића (Политика) архитекти Хуго Ерлих и Момчило Белобрк.[11] Судећи по сећању Бранка Крстића сачуваном у заоставштини архитекте, на конкурсу је учествовао и архитекта Милан Злоковић, док у заоставштини Миладина Прљевића постоје сачуване скице за Аграрну банку, али не и потврда да је нека од њих предата као конкурсни рад. Загребачки архитекта Хуго Ерлих, већ присутан као пројектант објеката у престоници, аутор зграде Југословенске удружене банке 1930,14 приложио је пројекат у духу прочишћене модерне архитектуре. Прву награду освојио је пројекат архитекте Еда Шена, друго место идејно решење архитекте Стјепана Хрибара[7], а треће место пројекат архитеката Петра и Бранка Крстића.[8]
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
