Abstract
Borislav Mihajlović Mihiz's play Banović Strahinja excels as a text of special dramatic qualities, deeply connected with various aspects of stage directions. In order to show them, we analyzed how various dramatic elements, such as characterization, irony, space, and time, are represented in the context of stage directions. One of the most important aspects of Banović Strahinja is present in auctorial voice that can be seen both in the stage directions and as part of the primary text. Because of that, Mihiz's play cannot be seen only as a reinterpretation of the famous Serbian epic poem, but also as a literary work in its own right firmly connected with modern theater tendencies.
Highlights
Aпстракт: На примеру драме Бановић Страхиња Борислава Михајловића Михиза, показана су исходишта различитих дефинисања дидаскалија у односу на природу драмске комуникације
у Михајловићевој драми оне се налазе у уводним напоменама сваког од три чина
Borislav Mihajlović Mihiz's play Banović Strahinja excels as a text of special dramatic qualities
Summary
Aпстракт: На примеру драме Бановић Страхиња Борислава Михајловића Михиза, показана су исходишта различитих дефинисања дидаскалија у односу на природу драмске комуникације. Уже схватање дидаскалија подразумева њихово разумевање као несамосталног, помоћног текста који представља функционалне напомене у делу. Иако су дидаскалије примећиване у рецепцији као један од важнијих сегмената дела (Бајчета 2017: 282), ниједан рад није у целости посвећен овој теми. Уколико прихватимо шире сагледавање дидаскалија, које подразумева напомене у оквиру секундарног (помоћног) текста драме (Ђурковић 2020: 62–63), онда овај епиграф може да се тумачи као једна од дидаскалија. Док ауторски глас није непосредно присутан на сцени, јер није драмско лице, лик Југ Богдана представља његов могући сценски продужетак. Интелектуалне игре Југ Богдана тако корелирају не само са језиком дидаскалија већ коментаришу и њихов садржај. На практичном примеру показује се како, супротно неким дефиницијама, дидаскалије не морају представљати обавезујуће неизговорени и неизговориви текст драме (Ђурковић 2020: 60), већ могу бити подложне различитим режијским интервенцијама. Њихова функција не мора бити метајезичка, већ постаје грађa којом можемо управљати у односу на сопствено читање (Pavice 2004: 337)
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
