Abstract

The quality of interpersonal relationships between participants in the educational process (class teachers, students, parents) affects the creation of a favourable socio-emotional climate in and out of the classroom, and is also a significant factor of integration or disintegration of the collective, good or bad interpersonal relationships, satisfaction or dissatisfaction, success or failure achieved by students. In general, it always has a positive effect on the development of students' behaviour, and it depends on the conditions under which a class was formed, the way the class is managed, the position that students have in the class, their mutual relations and students' readiness for appropriate cooperation. With this paper, we explored the social distance that the class teacher sets in relation to students and their parents as an important prerequisite for a qualitative, open and productive cooperation among the actors of the educational process. The sample consisted of teachers in the role of class teachers, students and their parents from 36 primary and secondary schools in the Zlatibor district. The results of this research indicate that class teachers in primary and secondary schools generally have a close relationship with students and parents, although a more direct cooperation is achieved by class teachers in primary schools than in secondary ones. This confirms a more intensive educational function of primary school, as opposed to a more dominant educational function of secondary school and thus a more dynamic, complex, open and direct work of class teachers in primary school with students and parents.

Highlights

  • Слична ситуација је и приликом процене квалитета сарадње коју би желели да имају са одељенским старешинама, те је тако 38,7% ученика би желели одељенског старешину за најбољег пријатеља, 36,9% и не би баш често да се упушта у сарадњу и комуникацију са њим, а петина ученика (20%) је индиферентна у односу према свом одељенском старешини

  • Процењујући квалитет односа ученика према одељенском старешини присутна је статистички значајна разлика и у ставовима ученика различитог узраста (χ2 = 14,40, df = 4, р = 0,01) где готово половина ученика основне школе (47,7%) би волела да има одељенског старешину за најбољег пријатеља, у односу на трећину ученика средње школе (31%), а негативан став („не желим да га видим”) је чешћи и у процени ученика средње школе (2,5% ученика средње школе) него ученика основне школе (1,9%)

  • Родитељи ученика су доста уједначени у проценама односа блискости/удаљености од одељенског старешине (није уочена статистички значајна разлика у проценама у односу на узраст деце и у односу на образовни ниво), мада већи ниво блискости према одељенским старешинама показују родитељи ученика основне школе као и родитељи ученика са вишим образовним нивоом

Read more

Summary

Однос одељенских старешина према ученицима и родитељима

Процењујући блискост са одељенским старешинама, ученици и родитељи веома слично изражавају међусобну дистанцу тако да 68,2% ученика и 63,8% родитеља сматрају да је њихов однос са одељенским старешином веома близак или делимично близак.

Однос ученика и родитеља према одељенским старешинама
Став ученика и родитеља према одељенском старешини
Социјална дистанца између ученика и одељенских старешина
Графички приказ удаљености ученика и одељенских старешина
Графички приказ удаљености ученика различитог узраста и одељенских старешина
Графички приказ удаљености ученика различитог пола и одељенских старешина
Социјална дистанца између родитеља и одељенских старешина
Findings
10. Графички приказ удаљености родитеља и одељенских старешина
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call