Abstract
Cilj ovog rada je analiza specifikacijskih kopulativnih klauza u srpskom i njihovih sintaksičkih karakteristika u poređenju sa predikativnim kopulativnim klauzama i predikativnim topikalizovanim klauzama. Specifikacijske kopulativne klauze se sastoje od glagola biti i dva DP-a, od kojih je nereferencijalan na početku rečenice, a referencijalan u finalnoj poziciji u rečenici (Pobednik je Petar). Problem koji se javlja jeste mogućnost primene pristupa inverzije predikata na specifikacijske kopulativne klauze u srpskom. Najvažniji argumenti u korist ove teorije jesu slaganje između subjekta i predikata, kao i distribucija padeža u srpskom. Testovi koje Mikelsen (2004) koristi za razlikovanje danskih specifikacijskih klauza i predikativnih topikalizovanih struktura su korišćene i u srpskom. Tvrdim da se u srpskom DPref, što predstavlja referencijski izraz, u predikativnim klauzama pomera u poziciju subjekta u TP nivo, dobijajući padež, dok se DPpred u specifikacijskim klauzama pomera u poziciju subjekta u SpecTP, dobijajući odliku [top], pri čemu DPref ostaje u istoj poziciji. Osnovna pretpostavka je da ove dve vrste kopulativnih klauza imaju sličnu sintaksičku strukturu u odnosu na topikalizovane strukture.
Published Version
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call