Abstract
Being surrounded by English language leads us to think that anglicisms are found in everyday language. Innevitably, even children of primary school age come into contact with anglicisms. The online classes that were conducted, and due to the epidemic of the Kovid 19 virus, made the availability of words of foreign origin, in this case from the English-speaking area, even easier. The subject of this paper is to examine the differences in the use of anglicisms among pupils ofthe primary school in Kosovska Mitrovica, aged 9 to 12 years, in relation to sociodemographic variables (gender, grade and age of students, school successand educational level of parents and socioeconomic status of the family). Online survey was conducted offering words of Serbian and English origin with the aim of giving an insight into how many foreign words are used instead of domestic ones. The research found that a statistically significant difference exists only between pupils whose mothers are of different educational levels. Other hypotheses have not been confirmed.
Highlights
The subject of this paper is to examine the differences in the use of anglicisms among pupils ofthe primary school in Kosovska Mitrovica, aged 9 to 12 years, in relation to sociodemographic variables (gender, grade and age of students, school successand educational level of parents and socioeconomic status of the family)
Рад је предат 2. марта 2021. године, а након мишљења рецензената, одлуком одговорног уредника Баштине, одобрен за штампу
Summary
То је процес у тогу кога постепено долази до увођења речи страног, енглеског, порекла у свакодневни говор одраслих, а посредно и деце основношколског узраста. Које се преузимају из енглеског језика и користе у српском језику, називају се англицизми. Како Прћић (2005, према Миљковић 2020) наводи у првој групи англицизама спадају лексичке јединице, а примаран њихов извор је латински, друга група су речи преузете из енглеског језика директно (као на пример хармонизација). Осим што мора бити енглеског порекла, мора се и адаптирати на језик у који долази (Филиповић 1986). Сматра Џенкинс (Jenkins 2003), последица је употребе енглеског језика у земљама где енглески језик није матерњи, Даље, ауторка сматра, да и ако се облик који се као англицизам користи, разликује од изворног, не би га требало одбацити као неисправан. Резултати који су у том истраживању добијени говоре да девојчице више разумеју значење англицизма, док остале социодемографске варијабле не детерминипу употребу англицизма
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
