PROEKOLOŠKO PONAŠANJE KAO ISHOD EKOLOŠKE PISMENOSTI

Abstract

Aktuelni ekološki problemi danas se mogu pripisati rastućoj populaciji, ekonomskom razvoju i industrijalizaciji, zagađenju, urbanizaciji i iscrpljivanju resursa na globalnom nivou. U osnovi, ovi tekući problemi uglavnom su povezani sa životnim stilovima ljudi i njihovim intenzivnim aktivnostima koje se odvijaju u prirodnom okruženju (Barr & Gilg 2006; Kolmuss & Agyman, 2002), što apostrofira značaj balansiranja odnosa između čoveka i prirodnog okruženja. Kao posledica toga poslednjih godina pitanja životne sredine su postala primarna u cilju prevazilaženja postojećih ekoloških problema. Ekološka pismenost je proglašena za jedan od najvažnijih aspekata ekološkog obrazovanja koje treba uzeti u obzir za upravljanje ekološkim problemima od 1970-ih. Ekološka pismenost predstavlja cilj ekološkog obrazovanja, a proekološko ponašanje tretira se kao ishod ekološke pismenosti. Važnost potrebe obrazovanja u rešavanju ekoloških problema i razvijanju ekološke pismenosti budućih generacija naglašena je na brojnim međunarodnim konferencijama, koje su poznate kao prekretnice u ekološkoj agendi. U radu je predstavljen pojam ekološkog obrazovanja, kao i pojam ekološke pismenosti. Nadalje, dat je pregled komponenti ekološke pismenosti. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na pojam ekološkog obrazovanja, suštinu ekološke pismenosti, kao i na pojam i cilj proekološkog ponašanja. U domaćoj literaturi se nedovoljno piše o pojmu i značaju ekološke pismenosti, te ovim radom nastojimo da popunimo tu prazninu.