Abstract

The primary focus of the paper is on the right of religious communities to acquire legal personality. For religious communities this issue has existential importance. Denying access to such status imposes impermissible limitations on freedom of religion or belief. The majority of religious communities seek legal entity status, because it is necessary if they want to acquire property, hire personal, apply for governmental permits etc. The right to acquire legal entity status is one of the most critical arrangements needed for religious liberty in contemporary societies. The paper includes analysis of three important characteristics of this procedure. Access to legal personality for religious or belief communities should be non-mandatory, quick and transparent. It should be taken into account that competent authorities for various political or social reasons, made untimely decisions or refused to register religious organizations due to alleged formal deficiencies. In these cases, the procedures themselves and excessive formalism were used as a mechanism to control the number of recognized religious organizations and to deny the status of a legal entity to certain religious groups. In order to prevent such occurrences, it is necessary to protect the competent authorities from all those influences that prevent them from acting impartially and neutrally. There is a variety of ways that the right to legal personality can be provided for religious communities. Registration system should be compliant with international human rights norms and it is important to recognize that registration is not a primary mechanism for exercising social control of religion.

Highlights

  • Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да др­жа­ва ни­је у оба­ве­зи да при­зна сва­ку вер­ску гру­пу, по­крет, ор­га­ни­за­ци­ју или за­јед­ни­цу.[28] Европ­ски суд је у ви­ше на­вра­та ис­ти­цао да „др­жа­ве има­ју пра­во да про­ве­ре да ли по­крет или удру­же­ње, док при­вид­но те­жи оства­ре­њу вер­ских ци­ље­ва, спро­во­ди ак­тив­но­сти ко­је су штет­не за ста­нов­ни­штво или за јав­ну без­бед­ност“.29 Из тог раз­ло­га не би тре­ба­ло над­ле­жне ор­га­не оба­ ве­зи­ва­ти ису­ви­ше крат­ким ро­ко­ви­ма, али је по­жељ­но да се за­ко­ном ко­јим се уре­ђу­је про­це­ду­ра сти­ца­ња прав­ног су­бјек­ти­ви­те­та цр­ка­ва и вер­ских за­јед­ни­ца утвр­де ро­ко­ви, не­за­ви­сно од оп­штих ро­ко­ва ко­ји ва­же у управ­ном по­ступ­ку.

  • Де­таљ­ни­је про­ве­ре вер­ских уче­ња и прак­си ни­су из­у­зе­те су са­мо оне вер­ске ор­га­ни­за­ци­је ко­је ду­го по­сто­је и де­лу­ју на те­ри­то­ри­ји од­ре­ђе­не др­жа­ве, већ и оне са ду­го­го­ди­шњим ме­ђу­на­род­ним по­сто­ја­њем.[36] Над­ле­жни ор­га­ни не мо­гу оправ­да­ва­ти ду­жи вре­мен­ски пе­ри­од че­ка­ња на при­зна­ва­ње вер­ског су­бјек­ти­ви­те­та вер­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је су ду­го при­сут­не на ме­ђу­на­ род­ном ни­воу, јер су њи­хо­ва уче­ња и вер­ска прак­са углав­ном по­зна­ти и не­ма по­тре­бе за ду­жим ис­пи­ти­ва­њем и про­ве­ра­ва­њем.

  • Европ­ски суд је, као и у ра­ни­јим слу­ча­је­ви­ма,[42] из­нео став да је за­да­так над­ле­жних др­жав­них ор­га­на (су­до­ва) да раз­ја­сне за­кон­ске усло­ве и да под­но­си­о­ци­ма зах­тев­ а да­ју ја­сна упут­ства ка­ко да при­пре­ме нео­п­ход­ну до­ку­мен­та­ци­ју.[43] Да­кле, чи­ње­ ни­ца да вер­ски ен­ти­тет ко­ји тра­жи при­зна­ва­ње ста­ту­са прав­ног су­бјек­та ни­је ис­пу­нио све фор­мал­не усло­ве мо­же би­ти основ за од­ба­ци­ва­ње ње­го­вог зах­те­ва са­мо уко­ли­ко су прет­ход­но над­ле­жни ор­га­ни да­ли ја­сна и пре­ци­зна упут­ства ка­ко да се ти фор­мал­ни не­до­ста­ци от­кло­не.

Read more

Summary

Introduction

Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да др­жа­ва ни­је у оба­ве­зи да при­зна сва­ку вер­ску гру­пу, по­крет, ор­га­ни­за­ци­ју или за­јед­ни­цу.[28] Европ­ски суд је у ви­ше на­вра­та ис­ти­цао да „др­жа­ве има­ју пра­во да про­ве­ре да ли по­крет или удру­же­ње, док при­вид­но те­жи оства­ре­њу вер­ских ци­ље­ва, спро­во­ди ак­тив­но­сти ко­је су штет­не за ста­нов­ни­штво или за јав­ну без­бед­ност“.29 Из тог раз­ло­га не би тре­ба­ло над­ле­жне ор­га­не оба­ ве­зи­ва­ти ису­ви­ше крат­ким ро­ко­ви­ма, али је по­жељ­но да се за­ко­ном ко­јим се уре­ђу­је про­це­ду­ра сти­ца­ња прав­ног су­бјек­ти­ви­те­та цр­ка­ва и вер­ских за­јед­ни­ца утвр­де ро­ко­ви, не­за­ви­сно од оп­штих ро­ко­ва ко­ји ва­же у управ­ном по­ступ­ку.

Results
Conclusion
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call