Abstract

The proving of the history of the Serbian people in all the territories it once inhabited in the past, in any way, cannot represent a unilateral act of an individual or group. Any failure or incorrectly drawn conclusions by the responsible elite, as a rule, result in scientifically-legal solutions that are very difficult or even impossible to be corrected. Therefore, the protection and constant proof of historical stability is a process that, among other things, must protect the material monuments and spiritual organization of the Church which, in themselves, represent the spiritual inheritance on the basis of which the historical existence and duration of the Serbian people in its living environment are confirmed. In this regard, the aim of the paper is to analyse the historical facts of St. Stefan Štiljanovic's attention to the importance of the historical heritage of the church as one of the protection forms of the historical life of the Serbian people in its ethnic territory. In the historic period of the Serbian people, in the Austrian monarchy, he had an important socio-political position. The negation of the history of his personality as well as the authentic prayerfulness was directly targeted against the Serbian religious and ethnic historical continuity of existence in certain parts of the Serbian ethnic territory.

Highlights

  • Апстракт: Доказивање историчности Српског народа на свим територијама на којима је некада у прошлости обитавао данас никако не може да представља једнострани акт појединца или групе

  • С тим у вези, циљ рада је да, анализирајући историјске чињенице у вези са Светим Стефаном Штиљановићем, укаже на значај историјског насљеђа Цркве као једног од видова заштите историјског трајања српског народа на његовом етничком простору

  • Сам чин и опсег аутокефалије у црквено-правном смислу, коју је Свети Сава издејствовао за српску Цркву, за одређене црквене и политичке центре данас представља погодно тло за оспоравање историјског насљеђа српске Цркве и са њом у нераскидивој вези историјског насљеђа српског народа

Read more

Summary

ОСПОРАВАЊЕ ИСТОРИЈСКОГ НАСЉЕЂА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Уколико посматрамо историјски континуитет постојања Српске православне цркве од њеног оснивања од стране Светог Саве до данас, видјећемо да је и сам чин оснивања у датом моменту још за живота Светог Саве био предметом оспоравања. Сам чин и опсег аутокефалије у црквено-правном смислу, коју је Свети Сава издејствовао за српску Цркву, за одређене црквене и политичке центре данас представља погодно тло за оспоравање историјског насљеђа српске Цркве и са њом у нераскидивој вези историјског насљеђа српског народа. Један од свкако најфлагрантнијих примјера беспризорног покушаја негирања и присвајања историјског насљеђа српске Цркве, а самим тим и српског народа, јесте везан за покушај албанске заједнице на Косову да оспори историјске чињенице везане за манастир Дечани. Прецизније, примјер Светог Стефана Штиљановића, онако како га ми видимо, јесте један од илустративних примјера историјског континуитета затирања, оспоравања и покушаја присвајања етичко-идентитетских одредница српског културно-историјског насљеђа и баштине

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СТЕФАНА ШТИЉАНОВИЋА
ПРОЈАВА МОШТИЈУ СТЕФАНА ШТИЉАНОВИЋА
ОСПОРАВЊЕ АУТЕНТИЧНОСТИ МОШТИЈУ
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call