Abstract
U ovom radu autor propituje sam pojam “indiferentnost mišljenja”.Autor se, takođe, pita: u kom smislu razmišljanje vodi do “sveopšteravnodušnosti”? Šta je, u stvari, ravnodušnost? Pažljivo čitajući filozofsketekstove o afektima, uglavnom Spinozu, Frojda, Bergsona i Deleza,autor tvrdi, da indiferentnost nije neka vrsta ne-osećanja, stanjepored ili nasuprot osećanju, niti post-osećanja, već bi se pre mogloreći da je to trag ili ostatak od afekta - kao što je pepeo ostatak vatre.Ravnodušnost nije ni odricanje, što bi značilo da nam je do nečegmanje stalo. Naprotiv, ravnodušnost je tamo gde nalazimo dubokupredanost vraćanju stvari ovoga sveta u njihov prirodni položaj.
Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
