Abstract
The old flotation tailings of the Bor copper mine have not been reclaimed for several decades, although it is a serious threat to the environment, especially to some parts of the town. To date, there have been no efficacious attempts of solving the problem by indirect rehabilitation, only several cases of direct reclamation. This paper presents some results of the experiment established on a part of the tailings in the vicinity of the town, where various variants of meliorated and sterile substrates were applied in the biological reclamation with several tree and grass species. The analysis shows that, in the rehabilitation of sterile substrate of the copper mine, it is possible to grow several woody species. The best results were achieved by the species that were planted in the fertile soil layer on the sterile copper mine substrate, and on the mixture of soil and waste. Among the woody species, Robinia pseudoaccacia, Fraxinus excelsior and Acer pseudoplatanus showed the best survival percent, growth, and physiological vitality and the poorest were spruce and common oak.
Highlights
The old flotation tailings of the Bor copper mine have not been reclaimed for several decades, it is a serious threat to the environment, especially to some parts of the town
This paper presents some results of the experiment established on a part of the tailings in the vicinity of the town, where various variants of meliorated and sterile substrates were applied in the biological reclamation with several tree and grass species
The best results were achieved by the species that were planted in the fertile soil layer on the sterile copper mine substrate, and on the mixture of soil and waste
Summary
Положај Бора условљава да клима овог простора има одређене специфичности у односу на остале делове Србије, она је умерено континентална, са преласком у субпланинску. За оглед је коришћен супстрат постојеће јаловине (узорак 1), као и плодне земље узете са депоније земље која се налази у околини Бора (узорак 2). Саднице дрвенастих биљака су произведене у расадницима ЈП „Србијашу ме“ у Бору и Пожеги. Коришћене су једногодишње саднице следећих врста дрвећа: багрем (Robinia pseudoacacia L.), питоми кестен (Castanea sativa Mill.), јаворолисни платан (Platanus acerifolia (Aiton) Willd.), храст лужњак (Quercus robur L.), дивља трешња (Prunus avium L.), пољски јасен (Fraxinus excelsior L.), смрча (Picea abies L.) и јавор (Acer pseudoplatanus L.). Припремљено је 6 огледних поља која су подељена на 56 огледне парцеле са по 10 биљака у свакој, у два понављања за варијанту 1 и 2 и по 4 понављања за варијанту са јаловином, као и две парцеле са травом и семеном дрвенастих врста, при чему су парцеле распоређене по методу случајног распореда (шема). Физиолошка ви талност је оцењивана путем евидентирања садница појавом сушења врха и свет лије зелене до жутозелене боје асимилационих органа у односу на виталне
Sign-in/Register to view highlights & summary 
Published Version (
Free)
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call