Development of gypsy moth (Lymantria dispar L) on the foliage of Quercus cerris L., Q. Petraea (matt) Liebl. and Q. Robur L. in the controlled conditions

Slobodan Milanovic

doi:10.2298/gsf0796055m

Abstract

The development of Gypsy moth (Lymantria dispar L) was monitored in laboratory conditions, on the foliage of the species Quercus cerris L. Quercus petraea (Matt) Liebl. and Quercus robur L. The experiment was established in the controlled environmental conditions, at the temperature of 25?C, photoperiod 14:10 (day: night) and relative humidity 70%. The objective of the research was to determine the suitability of the study host plant species for gypsy moth development. The study results show that Gypsy moth caterpillars cultivated on Q. petraea foliage had a lower survival, higher number of moultings, longer preadult development and lower fecundity, which makes this species less suitable compared to the other two. Gypsy moth caterpillars cultivated on Q. cerris foliage had the highest survival degree the lowest number of moultings, the shortest preadult development and the highest fecundity, which makes this species the most favourable for gypsy moth development. Q. robur was between the former two species in this respect.

Highlights

The experiment was established in the controlled environmental conditions, at the temperature of 25°C, photoperiod 14:10 and relative humidity 70%
The objective of the research was to determine the suitability of the study host plant species for gypsy moth development
The species Q. cerris, Q. petraea and Q. robur have a high significance in Serbian forestry and as the gypsy moth is most often present in these forests, it is necessary to study their effect on the Gypsy moth development

Summary

МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ

Легла коришћена у огледу су сакупљена на локалитету Опово (ШГ „Банат-Панчево”, ШУ Зрењанин, ГЈ „Горње Потамишје“, одељења 72а и 73а) у плантажи евроамеричке тополе (Populus x euramericana). Лишће је узимано увек са истих стабала како би се избегао интраспецијски варијабилитет анализираних врста храстова. Која су коришћена у огледу, су прво механички очишћена од длачица, а потом су површински дезинфикована потапањем у 0,1% раствор натријум хипохлорида у трајању од 5 минута. До III ларвеног ступња гусенице су гајене групно, по 10 индивидуа у јед. Од III ступња па до краја развића гусенице су гајене појединачно у Петри посудама пречника 10 cm. После полагања јаја, женке су дисековане као би се утврдио фекундитет. Тежина лутки добијених гајењем на испитиваним врстама храстова је мерена другог дана по улуткавању. Зато је тестирање разлика између средњих вредности посматраних обележја јединки храњених различитим врстама храстова извршено за сваки пол посебно након једнофакторијалне анализе варијансе. Tukey HSD-тестом мултипних рангова за узорке са неједнаким бројем чланова извршено је поређење између појединих екперименталних група

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

ДИСКУСИЈА

ЗАКЉУЧЦИ

Findings

Summary