Abstract

The paper deals with the protection of privacy rights in the connection with the application of special investigative actions in criminal proceedings. An increasing number of cases of the European Court of Human Rights in relation to Article 8 and the protection of privacy rights points out to the importance and complexity of this issue. On the one hand, public authorities should provide mechanisms and resources for effective and expeditious prosecution of the most serious forms of crime, but on the other hand, standards related to predictability, limited discretionary powers and control over the legality of the procedure should not be ignored either. This raises the question of how to achieve a balance between these competing interests. This paper presents the standards created by the European Court of Human Rights when dealing with privacy issues in connection with criminal proceedings, and reflects at the the degree of compliance of Serbian legislation with them. The author concludes that the key problem is the nonexistence of notification for the interested person, given that it implies the inability to exercise the right to appeal, and also the inability to put examples of bad practice to good use.

Highlights

  • УВОДНА РАЗМАТРАЊАКада се уопштено говори о заштити приватности и коришћењу личних података, углавном постоји консензус о томе да је по-

  • The paper deals with the protection of privacy rights in the connection with the application of special investigative actions in criminal proceedings

  • Public authorities should provide mechanisms and resources for effective and expeditious prosecution of the most serious forms of crime, but on the other hand, standards related to predictability, limited discretionary powers and control over the legality of the procedure should not be ignored either

Read more

Summary

УВОДНА РАЗМАТРАЊА

Када се уопштено говори о заштити приватности и коришћењу личних података, углавном постоји консензус о томе да је по-. Тако је нарушавање тајности писама и других средстава општења могуће само у случају када је то неопходно ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Србије, али и тада само на одређено време и искључиво у складу с одлуком суда Забрањена је и кажњива употреба личних података изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Србије. Уз заштиту безбедности и вођење кривичног поступка ту су и други не тако рестриктивно опредељени основи ограничавања приватности. Овакав став образлаже аргументом да се, у случају када се приватности не придаје адекватан значај, олако могу прихватати различита ограничавања приватне сфере зарад јавне безбедности, интереса колектива и других вредности које су природно изнад потреба индивидуе. Страх од невидљивог контролора креира другачију динамику односа између посматрача и посматраног.[7]

НОРМАТИВНО УРЕЂЕЊЕ ПОСЕБНИХ ДОКАЗНИХ РАДЊИ У СРБИЈИ
ТАЈНИ НАДЗОР КОМУНИКАЦИЈЕ И ПРАКСА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА
28 О проблемима у вези с овим обликом контроле детаљније у
ЗАКЉУЧАК
Summary

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call

Disclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.