Abstract

Architect Jovan Ilkić is perceived in current historiography as a significant cultural emancipator and one of the leading figures in Serbian pre-WWI architecture. With his broad academic education, thorough knowledge of different architectural styles, and the great quality of his architectural compositions, he managed to distinguish himself as an authority, whose attitudes and opinion were deeply respected. He had no preference for a single style, rather applied the principles of Academicism, late Romanticism, Neo-Byzantine style, and Art Nouveau, producing some of the finest architectural pieces in Belgrade and Serbia. The aim of this paper is to expand and deepen the knowledge of Ilkić's work, and possibly raise some issues or present points of view which would shed new light on the subject. The focus will be on the architect's designs erected in Belgrade, with descriptions of major structures.

Highlights

  • Рукопис Петра Поповића издваја се као извор од велике важности за проучавање Илкићевог ангажовања у осмишљавању и пројектовању Дома Народне скупштине

  • It aims to present Ilkić’s full developmental trajectory, his inspirations and ideas, as well as to point to the necessity of further research in order to shed light on the as yet unexplored aspects of Ilkić’s oeuvre

Read more

Summary

Биографски подаци

Студије архитектуре на Академији ликовних уметности у Бечу Јован Илкић је завршио 1883. Одласком у пензију Илкић није прекинуо своју пројектантску делатност, већ је наставио да делује као приватни архитекта у свом бироу у породичној кући у Београду, у Улици Милоша Поцерца 32,20 која је његово дело. Провео је у Будимпешти, где се активно бавио архитектонском праксом, али се већ наредне године вратио у Београд, и то је крајња хронолошка одредница до које се може пратити његов стручни ангажман. Избијањем Првог светског рата, архитекта Илкић се са својом породицом најпре склонио у град Ниш, али је након окупације земље интерниран у логор Нежидер, у Аустроугарској, заједно са бројним припадницима српске интелигенције. Јован Илкић био је ожењен Паулом Кнепер (Paula Knepper, 1861–1942), из Беча, коју је упознао током студија. Најзначајнији пројекат у његовој каријери била је даља разрада очевих планова за Дом Народне скупштине у Београду, као и надзор над изградњом

Архитектонски опус Јована Илкића
Грађевине јавне намене у Београду
Приватне куће
Дела ван Београда
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call