Abstract
The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, formed after the World War I, was predominantly an agrarian country. One of the most important issues in the state was the implementation of agrarian reform. It was a complex state measure with important social, economic and political impact. The implementation of the agrarian reform in the area of Backa and Banat (located at the territory of northern Serbia, called Voivodina) was partially influenced by foreign policy relations between the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes with neighboring countries - Hungary and Romania. A considerable factor of those relationship was a possibility for national minorities to opt for citizenship of one of these states. According to the agrarian laws passed after the commencement of the implementation of agrarian reform (in September 1920) in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes estates owned by foreign national had to be expropriated regardless of the acreage if the owner had not lived in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes after the war and the estate was abandoned or let on lease. Therefore, landowners Hungarians protested against the division of their land in the process of agrarian reform in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, claiming that it violates the Trianon Treaty. Based on data from archives from the relevant archival founds in the Archives of Voivodina the paper presents an interesting case of expropriation of large estate in the territory of Backa which was owned by a Hungarian citizen.
Highlights
ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА СТРАНИХ ПОСЕДААнализу стања аграрнопоседовне структуре уочи извођења аграрне реформе, треба употпунити напоменом да је „земљишна аристократија“ страног порекла имала јаке позиције у домену власништва на великим поседима који су се налазили на подручју Бачке и Баната
Може се закључити да су аграрној реформи у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца недостајале јасно и правовремено утврђене смернице које би биле засноване на брижљиво планираној и свеобухватној аграрној политици, од којих, потом, није требало одступати, без обзира на међусобно супротстављене интересе појединих актера процеса аграрне реформе
Гордана Дракић issues in the state was the implementation of agrarian reform
Summary
Анализу стања аграрнопоседовне структуре уочи извођења аграрне реформе, треба употпунити напоменом да је „земљишна аристократија“ страног порекла имала јаке позиције у домену власништва на великим поседима који су се налазили на подручју Бачке и Баната. Бачки велепоседници – Мађари, који су, након завршетка Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оптирали у Мађарску, своје поседе су издавали у закуп или из дела, а то је било у супротности са члановима 3 и 4 Наредбе о државном надзору и државној управи великих поседа.[18] Наиме, велики поседници су имали обавезу да сами, односно у својој режији интензивно обрађују и рационално искоришћавају површине које су им остављене, с нарочитим обзиром на унапређење аграрне индустрије. Прецизирано је да се земљиште чији је власник страни држављанин, који од завршетка рата не живи на територији Краљевине, а земљу је напустио или издао у закуп, има издати у привремени закуп аграрним интересентима. Им приликом коначне деобе, по могућству и раније, оно бити враћено, оптанти су, ипак, у Мађарској развили живу кампању против деобе њиховог земљишта, у процесу аграрне реформе, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Потраживања, која би на основу овог члана могли упутити угарски припадници, поднеће се Мешовитом Изборном Суду предвиђеном у члану 239“.20 Тужитељи су се позивали на чињеницу да се Краљевина СХС потписивањем уговора о миру с Угарском 4. јуна 1920. обавезала да неће на територији која је ушла у њен састав, а раније је припадала Аустро-Угарској, вршити секвестрацију и ликвидацију имања мађарских држављана
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
