Abstract

The introduction in administrative dispute a new rule, that the court in this type of legal dispute, decides on the basis of the facts established on oral and public hearing, in significant degree extent the topical issue of representation in the administrative dispute. During the first few years in work of new established Administrative Court in Republic of Serbia, jurisprudence was completely corresponded to all legal rules in advocating of the parties in this type of dispute. However, with the gradualy increasing number of oral hearings, which are still, unfortunately, exception rather than rule, we notice the existence of a certain deviation from the legal rules, which is reflected in giving opportunities Attorney's Office to represent the defendant authority as a party to the hearing, although when the subject of dispute is not violation of any property rights of the state, autonomous province or local self-government, which is primary competence of Attorney's Office. The main problem in this occurrence is that the point of representation of organs, as decision making authorities, by Attorney's Office, is in a greater protection of property interests of territorial communities, but on this way, it is only creating additional costs of an administrative dispute, which in the case of loss of the dispute, falling on the burden of the citizens as a prosecutor, and go directly to the budget of the relevant territorial community. Therefore, in order to create legal certainty and the protection of citizens property interests, it is necessary to discontinue with this practice and representation of the parties in this type of disputes start to exercise according to legal rules, which for the competent Attorney's Office provide opportunity to participate in any administrative dispute when it considers that some administrative act violated property rights and interests of some of territorial communities.

Highlights

  • Одређени вид неравноправности постоји и у погледу тога што грађани који живе на територији АП Војводине имају битно другачији правни положај у истој врсти судског спора, пред истим судом, у зависности од тога да ли управни спор покрећу у својству тужиоца против неког управног акта републичког или локалног органа управе, које у управном спору никада не заступају правобраниоци, у односу на управни акт неког покрајинског органа управе, кога по правилу увек у случају одржавања усмене расправе заступа Покрајинско правобранилаштво

  • Док се разлози за неадекватну судску праксу у примени свих ових новина могу тражити у неадекватној организацији управног судства, са само једним Управним судом надлежним за читаву територију Србије, а посебно у изузетно малом броју судија спрам великог броја предмета који пристижу у овај суд, и стога објективне немогућности да се удовољи захтевима вођења ове врсте спора према законским одредбама, са ставом Управног суда у погледу права на заступање туженог органа у управном спору од стране правобранилаштва, иако се не ради о потреби заштите имовинских права било које територијалне заједнице, то ипак није случај

  • During the first few years in work of newestablished Administrative Court in Republic of Serbia, jurisprudence was completely corresponded to all legal rules in advocating of the parties in this type of dispute

Read more

Summary

Уводно разматрање

Законодавна реформа управног спора која је спроведена претходних година у Републици Србији донела је значајне новине у овој врсти судске контроле над радом управе, којима је основни циљ био успостављање европских правних стандарда.[1] Нажалост, након првих неколико година од почетка примене новог Закона о управним споровима, 2 може се констато-. Увођењем у управни спор новог правила, да суд одлучује на основу чињеница утврђених на усменој и јавној расправи, ма колико оно још увек нема значај који би по закону формално морало да има, ипак се у значајној мери актуелизује питање заступања странака у управном спору. Истовремено, са значајним проширењем предмета управног спора, поред управног акта и на сваки други коначан појединачан правни акт када је то законом изричито прописано или када није предвиђен други вид судске заштите, знатно је проширен и круг субјеката који могу бити доносиоци правних аката о чијој се законитости може одлучивати у управном спору, па самим тим и круг потенцијалних тужених органа. Циљ рада је да се испита да ли правила о заступању странака одговарају новој форми управног спора, са усменом и јавном расправом, прописаном Законом о управним споровима и да ли је актуелна судска пракса у погледу овог процесног питања у сагласности са постојећим правним решењима

Врсте странака у управном спору
Учешће странака у управном спору
Трошкови заступања странака у управном спору
Судска пракса о заступању странака у управном спору
Закључно разматрање
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call