Примена агилног управљања пројектима у библиотекама: Дигитална библиотека Суботица

Abstract

Као институција која пружа приступ знању, информацијама и ресурсима од јавног значаја, библиотека има неизоставну улогу у задовољавању образовних и културних потреба друштва. Да би испунила потребе корисника, мора непрестано да се прилагођава променама у времену, технологији и друштву. Из тог разлога је кључно да има креативан, флексибилан и агилан профил, који подразумева брзу и ефикасну реакцију на захтеве корисника, али такође подстиче тимски рад, константну комуникацију, као и развој нових концепата рада – што су све саставни делови креативне економије.У оквиру овог рада приказана је студија случаја Градске библиотеке Суботица (у даљем тексту ГБС), која је у свој рад имплементирала агилно управљање ради унапређења својих библиотечких пракси. ГБС примењује вишефункционалну и тимску стратегију која омогућава развој заједничког рада у библиотеци и процес дигитализације локалног културног наслеђа. Oна подразумева процес изградње програма који подстиче креативно размишљање, усавршавање, заједнички рад, као и процес дигитализације завичајног фонда, користећи агилно управљање, које наглашава вредност сарадње и истраживања у библиотекама.Циљ овог рада је истраживање значаја, вредности и ефикасности агилног управљања у библиотекама на примеру рада ГБС. Поред теоријског дела, у тексту је представљен и практичан рад на дигитализацији културног наслеђа ГБС уз коришћење метода агилног управљања.