СКАДАРСКИ СТАТУТ КАО ИЗВОР ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СОЦИЈАЛНЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА СРЕДЊОВЕКОВНОГ СКАДРА

Abstract

У раду се истиче значај Скадарског статута, највишег правног акта, односно збирке правних прописа, којим је било уређено функционисање средњовековне градске комуне. Статут, који је кодификован у првој половини 14. века и допуњаван по потреби у потоњим деценијама, гарантовао је одређени степен аутономије Скадра у периоду признавања врховне власти Немањића, Балшића и Млетачке републике. У фокусу истраживања су одредбе Скадарског статута које доприносе истраживању социјалне структуре становништва града. Циљ рада је да прикаже како је развој других приморских градова утицао на друштвено уређење Скадра, који је припадао приобалном подручју јадранско-зетског залеђа. Попут осталих приморских градова, у Скадру су били заступљени слични друштвени односи и важила је слична социјална подела, карактеристична за средњи век.