Осврт на књигу Момира Ћелића Кад више немаш кога питати

Abstract

Упућујем двоструке честитке аутору. Прво, што је по професији математичар, доктор математичких наука, којем у своје време није било равна на Бањалучком универзитету, а друго, што је своју књигу, каква не постоји на нашем језичком простору, написао као сећање у литерарном духу. На ову књигу и њен дух писања упутило га је читање страних аутора и њихових дела и непрестано маштање о писању аутобиографије своје и своје поро-дице и окружења. За узор му је најпре послужио француски писац Марсел Пруст романом У трагању за изгубљеним временом. Пруст је инспирисао и нашег ауто-ра и норвешког писца Карл Уве Кнаусегера у делу Моја борба, у којем описује свој живот и живот своје породице. У том правцу га је упутио и охрабрио познати српски писац Борислав Михаиловић Михиз делом Аутобиографија о другим.