ГОСПОЂИНДАНСКИ САБОР И „БЕРАНСКА АФЕРА“

Abstract

У раду је реч о дешавањима у Доњим Васојевићима у периду владавине младотурског режима која су позната под именом „беранска афера“.. Рад је написан на основу архивске грађе која се налази у Архиву Србије и Државном архиву Црне Горе, релевантне литературе и извештаја са терена који су објављени у оновременој штампи. Српско становништво у Доњим Васојевићима је очекивало да ће успостављањем младотурског режима 1908. године и завођењем истинске уставности њихов положај се изменити и поправити. Међутим, младотурски режим је све више ограничавао права српског становништва у Доњим Васојевићима. Да би оправдао суровост власти и војске у току спровођења разних мера берански кајмакам Нури-бег искористио је један инцидент (пуцање из ватреног оружја) који се десио на Госпођинданском сабору код манастира Ђурђеви ступови 15(28) августа 1909. године. Грађане који су били присутни на сабору прогласио је за асије (одметнике), с образложењем да су тога дана намеравали да изведу анектирање беранске казе Црној Гори. Насиља турских власти и војске која су следила након овог догађаја довели су до нових и још већих таласа емиграције, тако да се број избеглих уз границу на црногорској територији стално повећавао. Црногорска влада је будно пратила шта се догађа у Доњим Васојевићима. Сматрајући да главну одговорност за догађаје има локална власт у Беранама, упућивала је протесте турској влади са захтевима да „учини све оно што јој дужност налаже“ ради сређивања прилика и заштите српског становништва на кризном подручју и да казни све оне који су пролили невину крв Срба у беранској кази. Преко пограничног комесаријата у Андријевици и Морачко-васојевићког обласног управитеља који је боравио у Андријевици, ангажовала се на решавању основних права емиграната. На састанцима пограничног комесара Р. Вешовића и беранског кајмекама у Виницкој 17. маја и у Беранама 22. маја 19011. године договорено је да се емигранти могу вратити на своја имања. Тако се коначно завршила "беранска афера", која је православном становништву Доњих Васојевића донела велике патње, разарања и страдања.