Мега часопис – нови стандард научних часописа у науци 2.0

Abstract

Од успостављања концепта мегачасописа (Megajournal), као модела одрживог научног часописа који је искључиво у режиму отвореног приступа, научна јавност је подељена. Са једне стране, они се посматрају као будућност академског издаваштва у коме је омогућена бржа доступност истраживачких резултата, па самим тим и лакша комуникација између истраживача, док су са друге стране, за известан број аутора велика непознаница којој обазриво приступају када бирају крајње исходиште за објављивање својих радова. Поред очигледних критика и јавних оспоравања, мегачасописи су описивани као „сметлиште“ за радове непровереног квалитета, са добром зарадом њихових издавача, што их, по аутоматизму, карактерише као предаторске. У раду је, поред основних карактеристика, дат преглед пет утицајних мегачасописа, укључујући и њихове библиометријске показатеље. Пораст броја објављених радова и импакт фактора у почетним годинама издавања указује да су мегачасописи препознати и прихваћени као модел пословања. Последњих година, при анализи различитих метрика објављених мегачасописа, уочена је извесна стагнација, што указује на хиперпродукцију нових радова у све већем броју наслова.