Abstract
Павловићева књига Храм и преображење представља пример есејистичког напора да се одређене тачке човекових културних и духовних основа сагледају првенствено кроз митско-антрополошку и филозофско-религијску призму. Притом, ову есејистичку интенцију настојимо да доведемо у (поетичку) везу са његовим песничким опусом, будући да су антрополошки и метафизички проблеми који у овим текстовима занимају Павловића, попут насловних феномена храма и преображења, али и ритуала и мита, од самих почетака присутни и у његовој поезији, као и у другим есејистичким књигама попут Поетике жртвеног обреда или Говора о ничем.
Full Text 
Sign-in/Register to access full text options
Sign-in/Register to access full text options 
Published version (
Free)
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
