Abstract
This paper analyzes the phenomenon of religious moral panic, seen as a specific type of general sociological concept of moral panic. The first section presents the general characteristics of this phenomenon. The second section is a discussion about the causes of its origin, which consists of pointing out and observing the key factors that contributed to it. Within the third section, we pointed out the general consequences that the phenomenon of religious moral panic left on society. The final section contains a legal analysis of the characteristics of actions that are connected to the inciting and expansion of moral panic, in terms of recognizing their illegality and the specific offenses that are associated with them. Among the general conclusions, it was emphasized that incitement and spreading of religious moral panic, in addition to ethical impropriety, also delves deeply into the domain of illegality, because such behavior is legally associated with numerous and diverse crimes. In this regard, it was suggested to make parallel efforts towards raising awareness among citizens about the moral inadequacy of such acts, as well as about legal mechanisms for their prohibition and stipulated legal consequences for the perpetrators.
Highlights
Religious moral panic represents a heterogeneous phenomenon with a long historical continuity
We pointed out the general consequences that the phenomenon of religious moral panic left on society
It’s important to point out that these are just some of the crimes that can be expected and that are encountered in the context of the existence and spread of moral panic, and it’s realistic to assume that certain cases in practice show signs of other incriminations as well (Matković 2016a)
Summary
Béland 2005; Kappeler and Kappeler 2004; Robin 2004; Rothe and Muzzatti 2004; Ungar 2001. 2 О савременом окултизму уопште и његовом испољавању у модерном друштвеном амбијенту, видети: Elijade 1983; Lazar 1991. 3 За дефиниције појмова „секта” и „култ”, као и о њиховој употреби, видети: Đorđević 1998; Ђорђевић 2003. 4 О „врбовању” чланства култова више у: Young and Griffith 1992. Као што се може закључити, овакав тип моралне панике има веома далекосежне резултате у погледу обликовања друштвене свести поводом постојећег, будућег или пак сасвим хипотетичког, неутемељеног криминалитета који се доводи у везу са верско-духовним (по правилу окултним) садржајима, што са собом повлачи бројне и хетерогене последице(Matković 2016a).[6]. Што се тиче трећег понуђеног мотива (жеља за стицањем материјалне користи), он се може манифестовати у више различитих облика, при чему су најзначајнији случајеви који се односе на: а) припадништво хијерархијској структури одређене верске или духовне заједнице; б) пружање различитих стручних услуга чији опстанак директно зависи од постојања уверења у истинитост „култне опасности” која наводно прети друштву (упоредити Jenkins 2004). Другопоменути, веома значајан мотив за бављење антикултним активизмом јесте жеља за економском добити стеченом на основу пружања различитих стручних и псеудостручних услуга у циљу помоћи наводним жртвама појединих верских организација или учења (Jenkins 2004).
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
