Uticaj socio-ekonomskog statusa učenika na obrazovna postignuća: direktni i indirektni uticaji

Abstract

Osnovni cilj ovog rada je da se proveri hipoteza o uticaju socioekonomskog statusa učenika (SES) na njihova obrazovna postignuća. Veliki broj istraživačkih nalaza ukazuje na pozitivnu povezanost između SES učenika i njihovih obrazovnih postignuća, uključujući i nalaze PISA studije, tj. da učenici sa višim SES u proseku imaju viša obrazovna postignuća. Rad je zasnovan na hipotezi da je uticaj SES učenika na obrazovna postignuća posredovan preko školske anksioznosti i unutrašnje motivacije, kao i preko formativnog ocenjivanja od strane nastavnika. Postavljena hipoteza implicira da će uticaj SES biti sveden na nultu vrednost kada se u strukturalni model uvedu posredujuće varijable. Analiza podataka je zasnovana na podacima PISA 2009 studije u kojoj je učestvovao reprezentativan uzorak od 4843 učenika srednjih škola u Srbiji. Rezultati pokazuju da tri posredujuće varijable objašnjavaju manji deo SES efekta. Od tri posredujuće varijable, najznačajniji posrednik je školska anksioznost – učenici sa nižim SES imaju u proseku viši nivo školske anksioznosti što utiče na smanjenje njihovih obrazovnih postignuća. Pored toga, SES učenika nema statistički značajan uticaj na unutrašnju motivaciju za školsko učenje, što ukazuje da svi učenici, bez obzira na SES, mogu da budu zainteresovani za školsko učenje. Konačno, analize pokazuju da postoji pozitivna povezanost između SES i formativnog ocenjivanja nastavnika, ali je ta povezanost veoma niska, što znači da nastavnici u srednjim školama uspevaju da primenjuju podsticajne prakse prema svim učenicima bez obzira na njihov SES. Dobijeni nalazi sugerišu da je uticaj SES na obrazovna postignuća posredovan nekim drugim faktorima, pored onih koji su ispitivani u ovom radu.