Abstract
The paper discusses the classical understanding of legal principles as the most general norms of a legal order, confronting it with Dworkin's and Alexy's understanding of legal principles as prima facie, unconditional commands. The analysis shows that the common, classical conception brings into question the status of legal principles as norms, by disreguarding their usefulness in judicial reasoning, while, conversely, the latterhas significant import forlegal practice and consequently for legal dogmatics. It is argued that the heuristic fruitfulness of understanding principles as optimization commands thusbecomesapparent. When we understand the relation of priciples to the idea of proportionality, as thespecific mode of their application, which is different from the supsumtive mode of applying rules, the theory of legal principles advanced by Dworkin and Alexy appears therefore to be descriptively better than others, but not without its flaws.
Highlights
РАЗЛИЧИТА СХВАТАЊА ПРАВНИХ ПРИНЦИПАДок се правна правила у нашој правној теорији често изричито и недвосмислено одређују као команде (императиви, налози), најчешће државних институција, које служе регулисању понашања, дефинисање правних принципа традиционално је штуро и недовољно одређено.[2]
Не упуштајући се у јавноправне анализе појединих принципа које излажу аутори прилога, изгледа нам сасвим јасно да се у основним теоријским поставкама прилога у зборнику не одступа у значајној мјери од Лукићевог схватања да су правни принципи заправо најопштија правна правила, без обзира на то да ли су изведена из неког скупа прописаних правила правном конструкцијом или их је пак изричито формулисао законодавац
The paper discusses the classical understanding of legal principles as the most general norms of а legal order, confronting it with Dworkin’s and Alexy’s understanding of legal principles as prima facie, unconditional commands
Summary
Док се правна правила у нашој правној теорији често изричито и недвосмислено одређују као команде (императиви, налози), најчешће државних институција, које служе регулисању понашања, дефинисање правних принципа традиционално је штуро и недовољно одређено.[2]. Shuman) и Екхоф (Torstein Eckhoff) истичу да су правила створена, док су принципи еволуирали у оквиру правног поретка;[9] Јозеф Есер (Joseph Esser) сматра да је ситуације на које се односи правило могуће прецизно навести, док с принципима то није случај;[10] Гросово (Hyman Gross) размишљање иде у том смјеру да су принципи заправо норме аргументације, а не норме понашања.[11] Излагање различитих правнотеоријских позиција наводи Алексија на закључак да у односима између правила и принципа постоје три јасно профилисане позиције: 1) према првом становишту, сматра се да свака подјела правних норми у различите групе неизбјежно изоставља одређене, значајне дијелове нормативне правне стварности, па је самим тим бескорисна.
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
