Abstract
Based on its thematic and conceptual content, public figurative sculpture in the Kingdom of Serbia falls into several mutually intertwining categories: monarchical, civic and nationalistic. The birth of the public figurative sculpture coincided with the establishment of the Serbian kingdom, which is the reason behind its emancipatory character. A favourable political setting provided a fruitful ground for placing figurative sculptures in public spaces. Figurative historical characters, allegorical personifications and symbolic figures suggested wider conceptual, cultural and social frameworks of the time in the communication system of the Serbian public. Commemorative function of the figurative sculpture is placed in an active dialogue with the latest social strategies and the representative culture during the last decades of the 19th and the beginning of the 20th century.
Highlights
Based on its thematic and conceptual content, public figurative sculpture in the Kingdom of Serbia falls into several mutually intertwining categories: monarchical, civic and nationalistic
Под појмом споменик се подразумева уметничка фигурална статуа постављен у јавном простору, с идејом да трајно подсећа на личности или догађаје.[2]
A monumental artefact designed to signify the victorious return of the Serbian army from the Balkan wars, sublimated decades long development of style and content of the figurative monuments in the Kingdom of Serbia, defining various types and their blend in the media landscape and public space in 1882–1914
Summary
Сажетак: Јавна фигурална скулптура у Краљевини Србији сврстава се у неколико типова чији се садржај разликује тематски и идејно. Грађански и национални тип, који могу међусобно да се прожимају. Рађање јавне фигуралне скулптуре садејствовало је с формирањем српске краљевине, што је указало и на еманципаторски карактер њене културе. Повољан политички оквир је омогућио погодно тло за смештање фигуралне скулптуре у јавне просторе. Алегоријске персонификације и симболичке фигуре указивали су на шире идејне, културне и друштвене оквире времена у систему комуникације српске јавности. Комеморативна функција фигуралне скулптуре постављена је у активан дијалог с актуелним друштвеним стратегијама и репрезентативном културом током последњих деценија 19. Кључне речи: фигурална скулптура, типологија скулптуре, Краљевина Србија, јавни простор, Ђорђе Јовановић, Петар Убавкић
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
