The third chrysobull of Zica

Gojko Subotic

doi:10.2298/zog0731051s

Abstract

The chrysobulls of King Stefan the First Crowned, and his son, Radoslav, to the monastery of Zica, written on the walls of the passage beneath the bell-tower of the Church of the Holy Saviour, were already observed in the 1820s and were published several times, on the basis of various transcriptions. However, no one noticed that beside them, on the surfaces beneath the figures of the saint apostles, Peter and Paul, in the soffit of the arch on the western side, there were severely damaged texts, inscribed in small script, the traces of which allow us to recognise yet another deed of gift of King Stefan. The text started off on the southern side with an invocation and intitulation, followed by an exposition containing a series of toponyms that resumed on an appropriate surface on the northern wall, also enumerating the donated possessions, and ending in a sanction. This third chrysobull was probably granted before the end of the reign of Stefan the First Crowned, when the need was felt to officially confirm possession of the estates that were later granted. Nevertheless, given the worn out state of the text from exposure to bad weather conditions, the content does not offer any significant data that could fill in the picture of the Zica feudal holdings, with unknown estates. Like the two previous documents, the third chrysobull was also inscribed when the church was being redecorated, in the time of Archbishop Sava III (1309-1316). Technically, it was done in the same layer of plaster and has the characteristic lettering used in the first two chrysobulls. The fact that its contents were written in smaller letters on small fields at the side, although there was enough space on the larger empty surfaces beneath the first two, can probably be explained by the intention to repeat the way in which the chrysobulls were arranged in the passage beneath the bell-tower, in the time of Archbishop Sava I. Then, also in an abbreviated version, in front of the first two documents, extracts from the third were displayed on the free, relatively small surfaces.

Highlights

Познате две повеље краља Стефана Првовенчаног и његовог сина Радослава манастиру Жичи, исписане на бочним странама пролаза испод куле/ звоника, опажене су већ почетком двадесетих година ХIХ века и потом, у више махова, на основу разних преписа издаване.
То се опажа већ на јужној страни, испод светог Павла, где су слова у прва два реда знатно виша од осталих и захватају по два поља између угребаних линија, док су у наставку, од трећег до седмог реда, видно краћа и заузимају само размак између суседних линија.[19] На супротној страни, испод светог Петра, редови су још гушћи, а њихова дужина запрема и пуну ширину поља, тако да се готово додирују с крупним словима Прве повеље.[20] Природно је зато претпоставити да је мајстор ту, у наставку, у жељи да уштеди на простору, слова исписивао од самог почетка расположиве површине, то јест да није, као на јужној страни, начинио својеврсну маргину.
Нема сумње да је писар био образован и сигуран, уз то и добар зналац језика, и да му је најпре поверено да на фрескама испише називе представа, а затим да на широке површине предворја пренесе садржину златопечатних исправа и да напише текстове испод ликова апостола.[22] О редоследу послова у предворју Спасове цркве у време архиепископа Саве III непосредно и најсигурније сведочи однос појединих слојева малтерне подлоге.

Summary

Introduction

Познате две повеље краља Стефана Првовенчаног и његовог сина Радослава манастиру Жичи, исписане на бочним странама пролаза испод куле/ звоника, опажене су већ почетком двадесетих година ХIХ века и потом, у више махова, на основу разних преписа издаване. То се опажа већ на јужној страни, испод светог Павла, где су слова у прва два реда знатно виша од осталих и захватају по два поља између угребаних линија, док су у наставку, од трећег до седмог реда, видно краћа и заузимају само размак између суседних линија.[19] На супротној страни, испод светог Петра, редови су још гушћи, а њихова дужина запрема и пуну ширину поља, тако да се готово додирују с крупним словима Прве повеље.[20] Природно је зато претпоставити да је мајстор ту, у наставку, у жељи да уштеди на простору, слова исписивао од самог почетка расположиве површине, то јест да није, као на јужној страни, начинио својеврсну маргину.

Results

Conclusion