Abstract
The work of Felix Kanitz titled Serbiens byzantinische Monumente. Gezeichnet und beschrieben von F. Kanitz [The Byzantine Monuments of Serbia. Drawn and Described by F. Kanitz] published in German and Serbian in 1862 has never been subjected to more detailed analysis from the perspective of art history. The need for the contextualization of illustrated books and their relation to the European culture of historicism, to nature and landscape, as well as their relationship with various artistic phenomena of the mid-nineteenth century, demands the placement of Kanitz?s book into the wider cultural framework of the epoch.
Highlights
У уводном делу Византијских споменика по Србији Каниц истиче државу Немањића као претпоставку географског и културног простора обновљене Србије.[68]
Зборник Матице српске за ликовне уметности 45 (2017) 37–54 Lacambre G., Editionen als Werkzeug des Historismus, in: Der Traum
Following the growing popularization of richly illustrated books in color, Kanitz offered a modern visual insight into the Serbian medieval period shaped by the fact that his illustrations were created somewhere in between the observed and the presented
Summary
Дело Феликса Каница Serbiens byzantinische Mоnumente. архитектуре,[2] етнографије, музикологије, антропологије. Кључне речи: Феликс Каниц, обнова средњовековља, култура историзма, Византијски споменици по Србији, илустроване књиге, наслеђе. У уводном делу Византијских споменика по Србији Каниц истиче државу Немањића као претпоставку географског и културног простора обновљене Србије.[68] Такође, у простору модерне српске државе види паралелу са средњовековном државом. Vienna 1862, CL SASA ције саздане на основи ренесансне идеје о прерађеној као верски и културни исказ и гарант континуитета природи и њеној накнадној обради.[81] Каниц је ориги- сопствене историје.[84] Слика пејзажа и материјалних нални илустратор који тежи да створи утисак докумен- остатака заправо је рефлексија човека и заједнице, тарне представе идеализацијом приказаног. Средином XIX века фотографски снимци Анастаса Јовановића на којима су приказани кључни архитектонски топоси Беча (цркве, историјски бедеми), Калемегдана и владарских топоса у Србији[93] говоре о потрази за питореском[94] као о процесу осликовљења слојева наслеђа – античког, средњовековног, савременог. Кључну улогу у том процесу имали су и поједини научници
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
