The Explanatory Power of the Concept of Embodiment in Anthropology

Nina Kulenović

doi:10.21301/eap.v16i2.1

Abstract

As part of the author's cumulative research on the types of explanation, the structure of explanation and the explanatory capacity of key concepts in sociocultural anthropology, this paper looks at the concept of embodiment. The relevance of reappraising the explanatory power of this concept is manifold, above all on the interpretive, conceptual and paradigmatic level. Research suggests that the concept of embodiment – although very popular, commonly used in very influential scholarly monographs and academic papers, and even proposed as the cornerstone of a "new paradigm for anthropology" – has a very limited explanatory capacity. It seems that its use in no way contributes to anthropological argumentation on the level of explanation – neither cumulatively nor in terms of recontextualisation. Namely, it turns out that by deleting the word "embodiment" from the analyzed arguments nothing would be lost, and that the anthropological explanatory apparatus developed within the anthropology of the body, the anthropology of gender and the anthropology of kinship – whose use precedes contemporary popular uses of the concept of embodiment – does not have a smaller scope in terms of explanatory power.

Highlights

Kad je reč o antropološkim pristupima telu, pitanja vezana za telo i telesnost prešla su put od marginalnog do centralnog mesta u antropološkim studijama u poslednjim decenijama XX veka
Telo je prvo i najprirodnije ljudsko oruđe
Il s’avère que l’on ne perdrait rien si l’on effaçait le mot « embodiment » des arguments qui seraient soumis à l’analyse, et que l’appareil anthropologique explicatif développé dans le cadre de l’anthropologie du corps, l’anthropologie du genre et l’anthropologie de la parenté – et dont l’utilisation précède les emplois populaires contemporains de la notion d’incarnation – n’a pas une moindre portée lorsqu’il s’agit du pouvoir explicatif

Summary

Eksplanatorna moć koncepta otelovljenja u antropologiji

Apstrakt: U sklopu autorovih kumulativnih istraživanja usmerenih na tipove objašnjenja, strukturu objašnjenja i eksplanatorni kapacitet ključnih pojmova u sociokulturnoj antropologiji, u ovom radu je razmotren koncept otelovljenja (engl. embodiment). U interpretativnom pogledu, koncept otelovljenja je u savremenoj antropologiji primenjivan na proučavanje izuzetno širokog i heterogenog spektra fenomena koji tradicionalno spadaju u domen istraživanja sociokulturne antropologije poput, između ostalog, religije, rituala, pitanja sopstva, ličnosti, emocija, bola, gestova, studija tehnologije, kulturnih, političkih, istorijskih i socijalnih dimenzija bolesti i zdravlja. Smatra se da koncept otelovljenja može biti od velike pomoći antropologiji ne samo kao eksplanatorni već i kao konceptualni alat. Koncept otelovljenja figuriraju bilo kao nadgradnja i dopuna već postojećih holističkih pristupa čiji je cilj da „odozgo“ otkriju funkcije ili značenja nekog fenomena, prakse ili institucije u okviru šireg sistema, ili kao nadgradnja i dopuna individualističkih pristupa koji nastoje da „odozdo“ rasvetle pojedinačno iskustvo kulturnih subjekata. On neosporno može biti od značaja u proučavanju kulturno-istorijski promenljivih i individualnih doživljaja tela, telesnosti, bolesti i zdravlja i drugih fenomena, ali niukoliko ne može biti ni metainterpretativni alat primenljiv na čitav korpus za antropologiju relevantnih oblasti proučavanja, ni konceptualni ključ za pomirenje fundamentalnih opozicija, pa ni nova „paradigma za antropologiju“

Telo kao relevantan fenomen antropoloških objašnjenja

Zaključna razmatranja

The Explanatory Power of the Concept of Embodiment in Anthropology