Abstract
The focus of this paper is on architect Miroslav Mirko Jovanovic's modernist design for the residential building with an art gallery in Pariska Street in Belgrade, one of the first to use exterior brick veneer in Belgrade. Designed and built in the 1960s, it is considered a very successful interpolation into a highly-valued historic setting. The goal of the paper is to offer a comprehensive and detailed presentation of this understudied work of architecture and to point to its importance in the residential architecture of Belgrade. Exceptionally helpful in this respect has been the interview with the wife of Miroslav Jovanovic, architect Danica Milosavljevic, whose design studio worked on the elaboration and realization of the design concept for the building intended for housing artists. Her vivid memories supplement the picture of the building with the life of its dwellers, for the most part distinguished Serbian painters. The paper draws attention to many and diverse themes in Jovanovic's architectural work, such as architectural detail, the A- and B-side of the building or the play with levels.
Highlights
Кључне речи: Мирослав – Мирко Јовановић, савремена архитектура, београдска стамбена архитектура, фасадна опека, интерполација, Даница Милосављевић, зграда за сликаре
После дугогодишњег ропства под Турцима, полако се напуштају оријентални обрасци и Београд поприма изглед европског града и престонице, те и први облик регулационог урбанизма
У борби за коначно ослобођење од петовековног турског ропства, политичке и друштвене промене су се неминовно одразиле на пољу архитектуре и у самом простору
Summary
Кључне речи: Мирослав – Мирко Јовановић, савремена архитектура, београдска стамбена архитектура, фасадна опека, интерполација, Даница Милосављевић, зграда за сликаре. Helpful in this respect has been the interview with the wife of Miroslav Jovanović, architect Danica Milosavljević, whose design studio worked on the elaboration and realization of the design concept for the building intended for housing artists. Године, према пројекту архитекте Мирослава – Мирка Јовановића (1924–2003). С леве стране Јовановићеве зграде, под бројем 15, налази се кућа архитекте Константина А. Године пројектовао за угледног адвоката Марка Стојановића.[5] Са десне стране, под бројем 13, налази се кућа Фридриха Попса, изведена 1923. Узимајући у обзир близину ФЛУ, можемо закључити да пројекат стамбене зграде, израђен наменски за сликаре и са изложбеном галеријом Музеја савремене уметности (МСУ) у приземљу, има своју оправданост и смисао, упркос чињеници да својом савременом архитектуром стилски битно одскаче од своје околине
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
