Abstract
Regulation Brussels II bis entered into force on 1 August 2004 but its application has began on March 1, 2005. Ten years of its application by the courts of the Member States gave rise to the interpretation of its provisions as evidenced by requests for a preliminary ruling to the Court of the European Union: for the time being two requests relate to matrimonial matters and eighteen to matters of parental responsibility. Interpreting Union law the Court primarily use systematic method and purposive method to determine autonomous concepts that should provide equal rights and obligations of all entities that fall under the personal scope of application of the Regulation. These terms have different contents than those that are applied in national legal systems of the Member States, ensuring the coherence of Union law, as well as unification or harmonization of national laws. The present paper presents some of the autonomous concepts of Union law in the areas covered by the Regulation. They are selected primarily by the criterion of their usefulness in applying Serbian law, because those concepts are present in different domestic sources of law, although without determined content, or because they are discussed in the course of the upcoming harmonization of Serbian law with EU law. At the end, the paper gives an overview of those issues and provisions of the Regulation, which - based on the 2014 Report of the Commission on the application of the Regulation - require clarifications and improvements in the course of possible future adaptations of Brussels II bis.
Highlights
Тај циљ одређен је као обезбеђивање једнакости за сву децу те Уредба „покрива све одлуке о родитељској одговорности независно од било какве везе са поступком у брачним стварима“.62 „Родитељска одговорност“ у праву Уније има широко значење и обухвата сва права и дужности које се односе на личност и на имовину детета и она се додељује физичким или правним лицима пресудом, по самом праву или споразумом који има правно дејство (т. 7 чл. 2 Уредбе)[63], а да ли неки захтев потпада под поље примене Уредбе Брисел II bis зависи од предмета тог захтева.[64]
Комисија је у свом Извештају оценила Уредбу Брисел II bis као инструмент који добро функционише у пракси, која је обезбедила важне користи за грађане олакшавајући одвијање прекограничних поступака у брачним и стварима родитељске одговорности путем свеобухватног система правила о надлежности, путем ефикасног система сарадње између централних органа држава чланица, предупређивања паралелних поступака, слободног кретања пресуда, јавних исправа и споразума, као и путем одредаба о повратку противправно одведене деце које надопуњују Хашку конвенцију о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце.[99]
Regulation Brussels II bis entered into force on 1 August 2004 but its application has began on March 1, 2005
Summary
У брачној материји су стигла на одлучивање пред Суд ЕУ два предлога. Први предлог је предмет Санделинд Лопез[24] у којем је Суд тумачио одредбе чл. 6 (о искључивој природи одредаба чл. 3 – 5)[25] и чл. 7 (о резидуалној надлежности)[26] Уредбе Брисел II bis. Држављанин Француске и Мађарске, покренуо поступак за развод брака са гђом Хадади, држављанком Француске и Мађарске пред мађарским судом.[34] Пошто Уредба не садржи одредбу о решавању проблема двојног држављанства у примени тачке везивања држављанство, нити изричито упућује на национално право држава чланица у погледу решавања тог питања[35], Суд се позвао на свој ранији став да се у таквим случајевима због униформне примене права Уније и начела једнаких права и обавеза странака на основу правних аката Уније прибегава аутономним појмовима и униформном тумачењу у целокупној Унији, водећи рачуна при том о контексту дате одредбе и циљу правног акта у питању.[36] Због алтернативно постављених основа надлежности и због обезбеђивања правне сигурности као циља Уредбе Брисел II bis[37] не може се пренебрегнути чињеница двојног држављанства у овом контексту и узети у обзир само ефективно држављанство: из текста Уредбе ништа слично не произлази[38], нити се у погледу лица која имају само држављанство једне државе чланице поставља сличан захтев а да би се могли користити заједничким држављанством као тачком везивања.[39,40] Стога, двојни држављани две исте државе чланице могу, за циљеве чл.
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
