Abstract

Practical geopolitics has long since existed in Serbian tradition; however, it has not developed enough in the scientific sense. The true beginnings of Serbian geopolitical thought can be found in the anthropogeographical works of Jovan Cvijić during the first decades of the 20th century, and his engagement in the formation of the South Slavic state. Afterwards, there is a long discontinuity, especially noticeable after the Second World War due to the Nazi misuse of geopolitics. The renaissance and the true development of Serbian geopolitics happens because of existential national causes - when the Serb issue is opened again, during the disintegration of Yugoslavia and in unfavorable international circumstances. Since then, four generations of geopolitical experts have matured, in whose research there is a specific common scientific approach, and one can conclude that an authentic Serbian geopolitical school is emerging. Its basic characteristics are that it is possibilistic, telurocratic, integralist, regionalist (Balkanic), and multidisciplinary, and that it has established its own terminology, alongside the universal one. Further progress of the Serbian geopolitical school will depend on the respect it garners in political-diplomatic practice, its position in the educational-scientific system, on adequate media promotions and successful suppression of trivialisation.

Highlights

  • Прегледни научни рад ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕКључне ријечи: Цвијићева антропогеографија; српско питање; посибилизам; телурократија; мултидисциплинарност; геополитика

  • The true beginnings of Serbian geopolitical thought can be found in the anthropogeographical works of Jovan Cvijić

  • one can conclude that an authentic Serbian geopolitical school is emerging

Read more

Summary

Прегледни научни рад ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ШКОЛЕ

Кључне ријечи: Цвијићева антропогеографија; српско питање; посибилизам; телурократија; мултидисциплинарност; геополитика. Геополитика дуго постоји као схватање и чињење усмерено на територијализацију политичких интереса. То није довољно да се геополитика научно артикулише. Године први употребио кованицу геополитика (Kjellén 1899: 283–331), а убрзо потом и Х. Геополитичке школе моћних држава и наука махом су се темељиле у њиховим исконским сакрално-географским и верско-националним (цивилизацијским) идентитетима, потом су дограђиване империјалним и колонијалним традицијама, да би научно директно проистицале из већ формираних географских, етнографских, историографских, правних, полемолошких, економских и других школа. Кинеска, у новије време заснована и геоекономијом замаскирана, али несумњиво геополитички устројена интегрална „свилена школа“ (и таласократска и телурократска, и аерократска, и сајбер, и...), коју персонификује председник Си Ђинпинг. Преточена у школу, није довољно позната и обзнањена, већ може само да се препозна на основу реализације, као што је исламска? Довољно је да њихова геополитика буде следбеничка, апологетска, јер оне у светским и регионалним пословима нису субјекти, већ објекти, тј. само су предмет интереса, те да, као такве, не могу да имају сопствене интересе, већ само егзистенцијалне нагоне

ПРАПОЧЕЦИ СРПСКОГ ГЕОПОЛИТИЧКОГ МИШЉЕЊА
ЗАЧЕЦИ СРПСКЕ НАУЧНЕ ГЕОПОЛИТИКЕ
THE FOUNDATION OF THE SERBIAN SCHOOL OF GEOPOLITICS
Summary
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call