Abstract
The forest cover of Serbia occupies around 29% of its territory, which puts it among fairly well wooded countries in Europe. The forests of Serbia are characterized by both state and private forests, medium preservation status, i.e. 27% of area that is covered by insufficiently stocked stands. Coppice forests cover about 50% of the area, and private forests are additionally burdened by fragmented plots. Forest management planning in Serbia is older than 200 years (The Plan of Deliblato Sands Afforestation 1806). There are two basic assumptions that define forest management planning: sustainability and multifunctionality. Today, forest management planning in Serbia is regulated by the Law on forests and it has the characteristics of a system. The planning also has the characteristics of an integral, integrated and adaptive system. The latter is particularly important in terms of pronounced climatic changes. For the forests in protected objects of nature, there are also other types of plans that complement sector plans in forestry (e.g. management plans in protected areas).
Highlights
Summary Forests as a natural resource can be defined as those portions of natural resources of a country which are a benefit to its society (EC, 2002)
Protection functions that are becoming more prominent in relation to the climate change and the need for active protection of the environment
A system of polyfunctional forest management planning was developed in Serbia on the basis of these functions that were accepted as benefits
Summary
Извод: Шумовитост Србије износи око 29%, што је сврстава у шумовитије земље на европском континенту. Шуме Србије карактерише подједнако учешће државних и приватних шума, осредња очуваност, односно, учешће разређених састојина на око 27% површине. Планирање газдовања шумама у Србији је старије од 200 година (План пошумљавања Делиблатског песка 1806). Две су основне претпоставке које обезбеђује планирање газдовања шумама: одрживост и вишефункционалност. Данас је планирање газдовања шумама уређено законом о шумама и има карактер система. There are two basic assumptions that define forest management planning: sustainability and multifunctionality. Планирање газдовања шумама (раније уређивање шума) у Србији има историјски карактер јер су први планови рађени већ почетком деветнаестог века на Делиблатском песку, Фрушкој гори, Петроварадинској имовној општини, а нешто касније на Тари, манастирским шумама (Боговађи) и др. Крајем деветнаестог века урађена су и прва упутства за израду привредних планова која су до данас еволуирала у правилнике као подзаконске акте, а од првог закона о шумама (1893) постоји обавеза планског и трајног коришћења шума у шумским подручјима
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
