Abstract
Cooperation between the Serbian diaspora and the Republic of Serbia is not expressed in full potential, because it is limited to a one-sided financial and partly cultural concept. In order for the Serbian diaspora to reach its full potential, it is necessary to expand the existing concepts. Contemporary problems in expression national identity require a more serious approach, because if only one member of the community is neglected, especially if he is in the diaspora, in the near future the consequences will be such that in addition to weakening awareness of belonging, the end result will be loss of national identity. This outcome can be prevented if the criteria of the current relationship between the Republic of Serbia and its citizens in the diaspora are redefined. Accent it is necessary to set on: (1) better and more comprehensive elements of statistical indicators of migration of domestic citizens; (2) a different approach to the economic draft budget of the Republic of Serbia, which would go beyond the current framework, short-term assistance from the diaspora in the form of remittances; 3) the issue of security of citizens of the Republic of Serbia is completely left to the states in which they currently exist, which is insufficient; (4) the cultural component is represented, but unfortunately through unilateral efforts mainly by the diaspora, while the home country is largely reserved. The essential problem is in the cooperation of these two sides of one state. If this cooperation remains at the level it is at now, the question is whether the sec-ond generation in the diaspora will have any empathy towards the country of their origin.
Highlights
In the search for a better social status and conditions for a more secure existence, it is becoming more and more common for citizens of the Republic of Serbia to leave their home country, but that is only one of the most common motives
The foundations of the existence of the diaspora of the Republic of Serbia are seriously shaken and very difficult to resist the challenges of the time to come, which is why it is necessary to carry out special strategic plans with only one goal - to define the primary national interest
In order to achieve it, it is necessary to develop feasibility studies in terms of statistical, financial, security and cultural projects with defined deadlines for their implementation in a period that should not be longer than five years
Summary
Сажетак: Сарадња српске дијаспоре и Републике Србије није изражена у пуном потенцијалу, јер се ограничава на једностраном финансијском и делимично културолошком концепту. Нагласак је потребно поставити на: (1) квалитетније и свеобухватније елементе статистичких показатеља миграције домаћих држављана; (2) другачијем приступу економском нацрту буџета Републике Србије, који би превазишао досадашње оквире, краткотрајне помоћи из дијаспоре у виду дознака; 3) питање безбедности држављана Републике Србије у потпуности је препуштено државама у којима тренутно егзистирају, што је недовољно; (4) културна компонента је заступљена, али нажалост кроз једностране напоре углавном дијаспоре, док је матична држава у великој мери резервисана. Укључивањем дијаспоре у привредне токове у великој мери потиснули би се страни улагачи, чија је круцијална функција све више везана за стицање екстрапрофита, чији крајњи циљ није развој Републике Србије, већ трансфер капитала ван оквира њених граница који често за последицу може да има стварање и додатног дефицита. У том смислу дијаспора не би смела да буде препуштена сопственој иницијативи, она би требала да се ослони на државне институције Републике Србије, чији би пројекти могли да буду покретач успаване дијаспоре ради другачијег представљања у међународној заједници
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
