Abstract

The employed women, the youth and the disabled enjoy special protection at work. Such a protection is stipulated by legal documents of the international and our labour law. The protection of women is provided for three reasons: the need to emancipate women and their equalisation with all the rights as men have; the protection due to women's physical constitution; the protection due to women's role in biological reproduction of the population (pregnancy, childbirth and maternity). The youth enjoy protection due to their young age and accordingly their adequate psychophysical and mental maturity. By youth, children and people under 18 are implied, because the minimum age for entering into labour relations is 15. This refers to the minors that are exposed to the adverse effect of the working conditions where certain more damaging and more difficult jobs can leave severe and lethal consequences on the youth's development. The disabled are people with a reduced working ability, and thus the odds of them finding a suitable job and keep it are significantly reduced, as opposed to other people. Therefore, the reasons of their special protection lie in the need to bring them to equal terms as others to achieve their socio-economic rights at work and connected with work.

Highlights

  • Најширу правну платформу за заштиту младих на раду и у вези са радом дала је Организација уједињених нација (ОУН)

  • 18 Конвенцијом о правима детета ОУН нису предвиђене минималне године живота као услов за запошљавање, јер пре њеног доношења већ је постојала Конвенција Међународна организација рада (МОР)-а бр.[138] о минималним годинама за запошљавање, која је то питање прецизно регулисала, а на коју се позива чл.[32]

  • Запослени млађи од 18 година уживају и заштиту у вези са питањем радног времена: (а) максимално трајање пуног радног времена малолетника је 35 часова недељно и осам часова дневно; (б) забрањен је прековремени рад и прерасподела радног времена и (в) забрањен је ноћни рад малолетника, осим ако обављају послове у области културе, спорта, уметности и рекламне делатности, или када је неопходно да се настави рад прекинут услед више силе, под условом да такав рад траје одређено време и да мора да се заврши без одлагања, а послодавац нема на располагању у довољном броју друге пунолетне запослене

Read more

Summary

Међународно и европско право

Најширу правну платформу за заштиту младих на раду и у вези са радом дала је Организација уједињених нација (ОУН). Могло би се рећи да најсистематичније правно упориште у међународном праву за заштиту деце и младих на раду дају, у свом комплементарном oдносу, Конвенција ОУН о правима детета и Конвенција МОР-а бр.[138] о минималним годима старости за запошљавање. Постоје и други документи – Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (члан 10) указује на потребу да свака држава треба да санкционише запошљавање деце испод одређене старосне границе; Конвенција МОР-а бр.[182] о најгорим облицима дечијег рада; друге конвенције које «сепаратно» (по појединим питањима и делатностима) регулишу заштиту деце и младих на радау и у вези са радом. У том смислу, 18 Конвенцијом о правима детета ОУН нису предвиђене минималне године живота као услов за запошљавање, јер пре њеног доношења већ је постојала Конвенција МОР-а бр.[138] о минималним годинама за запошљавање (из 1973.), која је то питање прецизно регулисала, а на коју се позива чл.[32].

Заштита жена раду и у вези са радом у нашем праву
Mлади радници
Заштита младих у нашем праву
Заштита инвалиди рада у међународном и европском праву
Заштита инвалида у нашем праву
Full Text
Paper version not known

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call

Disclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.