Social Critics and the Condition of Women in Algerian Literature in Arabic: ‘Abd al-Ḥamīd Benhadūga as a Case Study

Abstract

У раду се представља књижевно дело алжирског писца Абделхамида Бенхедуге и разматра како су идентитет и улога жена у друштву пресликани у наративном дискурсу алжирске књижевности на арапском након независности. Фокус је стављен на Бенхедугин роман Rīḥ al-ganūb (Јужни ветар, 1972), у коме женски лик, с ауторовог становишта, представља критику моћи. Као и у осталим романима 70-их – као што су Al-zilzāl (Земљотрес) Ел Тахара Ватара, или Mā lā tadruhu al-riyāḥ (Оно што ветрови не могу обрисати) Мухамеда Елали Арара – протагониста Јужног ветра види себе као некога ко се противи традицији, али не успева да је одбаци, јер успети у томе значило би напуштање „женске“ стране сопствене личности. Обично се Бенхадугини романи описују као „режимски романи“; они су лишени конкретне историјске позадине и не припадају пољу интердисциплинарних студија. Међутим, као што Тери Иглтон истиче, „таква ‘чиста’ књижевна теорија је академски мит“ (Eagleton 1997: 170). Заправо се Бенхедуга залагао за социјалистички идеал и одабрао да пише на арапском језику. Истовремено, и у таквим околностима интелектуалац може допринети стварној промени, супротно идеји да слободан интелектуалац може дефинисати себе само на маргинама књижевности и да је осуђен на такав статус како би сачувао слободу мишљења.