Similarities and differences in the status of forced heirs on the territory of the former Republic of Yugoslavia

Jelena Vidic-Trninic

doi:10.5937/zrpfns48-7540

Abstract

This paper provides a comparative review on the existing legislation which regulates the status of forced heirs in legal systems on the territory of former Yugoslavia (Serbia, Montenegro, Slovenia, Croatia, Macedonia, Bosnia and Herzegovina and Republic of Srpska). The paper gives an overview of the persons that are eligible for forced heirship, conditions for being recognized as forced heir, size of the forced share, as well as influence of the size of the legal shares on the position of forced heirs. Special attention is given to the analysis of the influence of possible changes in the size of legal shares of inheritance on the size of shares belonging to forced heirs. In this context it is concluded that legal status of forced heirs in most countries which belong to this group, is up to a certain extent specific compared to the one in most other contemporary European legal systems, primarily because of its volatile character. Simultaneously, it is observed that, regardless of a common legal background and inherited similarities dating from the former joint state, there are significant differences between the analyzed legal systems concerning the legal status of forced heirs. Through this comparative review, the author strives to point out the advantages and disadvantages of the legal provisions existing in legislation of these countries. In this aspect, the author expresses the opinion whether there is a need for modification in national legislation regarding the analyzed aspects of the regulated status of forced heirs.

Highlights

У том смислу, уколико је завешталац повредио право на нужни део нужних наследника другог нужног наследног реда располагањима у корист трећих лица, а родитељи оставиоца исходују повећање свог законског наследног дела, то ће у крајњим консеквенцама довести до тога да ће део заоставштине који ће овим наследницима припасти на име нужног дела бити већи, а да ће део заоставштине који ће на име нужног дела припасти супружнику или евентуално другом родитељу, односно браћи и сестрама и полубраћи и полусестрама, бити мањи од оног дела заоставштине који би наведеним лицима припао да је основ за израчунавање нужног дела представљао законски наследни део који би им припао по основу редовних правила законског наслеђивања
This paper provides a comparative review on the existing legislation which regulates the status of forced heirs in legal systems on the territory of former Yugoslavia (Serbia, Montenegro, Slovenia, Croatia, Macedonia, Bosnia and Herzegovina and Republic of Srpska)
The paper gives an overview of the persons that are eligible for forced heirship, conditions for being recognized as forced heir, size of the forced share, as well as influence of the size of the legal shares on the position of forced heirs

Summary

Introduction

У правима Србије, Словеније, Хрватске, Македоније и Црне Горе, оставиочевој деци и усвојеницима, односно било ком њиховом потомку, као и оставиочевом супружнику,[30] као лицима која се дакле, прва позивају у својству нужних наследника, на име нужног дела припада право на 1/2 од дела који би им припао према правилима диспозитивног законског наслеђивања.[31] Само у правима БиХ и Републике Српске, наследноправни положај другостепених и даљих потомака је неповољнији од наследноправног положаја првостепених потомака оставиоца као његових нужних наследника, при чему је, посматрано са аспекта величине нужног дела, у праву БиХ и наследноправни положај усвојеника из непотпуног усвојења неповољнији од оваквог положаја оставиочеве деце, његових усвојеника из потпуног усвојења и његовог супружника.

Results

Conclusion