Abstract
The aim of this paper is to explore the content of populist discourse in the case of the Municipal elections in Bosnia and Herzegovina in 2020. This is done through critical discourse analysis of the relevant political actors in Bosnia and Herzegovina, drawing on the populist logic approach to populism. The analytical sample consists of interviews with the political leaders of major Serbian and Bosniak parties, as well as some of the more prominent politicians. To be more precise the paper analyzes discourse of: Bakir Izetbegović, Milorad Dodik, Nermin Nikšić, Predrag Kojović, Elmedin Konaković, Branislav Borenović, Draško Stanivuković, Nebojša Vukanović, Srđan Mandić, Bogić Bogićević and the High representative Valentin Inzko. Selected interviews were held during the Municipal elections in Bosnia and Herzegovina, i.e., the months of October and November 2020. My analysis showed that all actors express one or multiple forms of populism, the most common of them being national populism and pro-state populism. Furthermore, the journalists carrying out the interviews expressed populist discourse, particularly the TV hosts of N1 and Face TV.
Highlights
Bosnia and Herzegovina1 is a unique case for political scientists
At the end of the interview he succinctly expresses and distils the Bosnian statist populist narrative, with kind words, expressed in a fatherly voice and spoken from a position of a “wise elder”. He claims that the national RS name is the greatest burden to the Serbian people in Bosnia and he asks of Stanivuković the following
B&H is a country which is the crossroads of populisms
Summary
Популизам као политичка логика јесте изум Ернеста Лаклау (Ernesto Laclau), али је временом преузет од стране других научника. Три су предуслова кључна: агонистичка граница између народа и елите, еквивалентно артикулисање захтева и уједињење у стабилан систем идентификације (Laclau 2005, 74). Затим се гради ланац једнакости око овог празног означитеља и тај ланац се шири, постепено стварајући популарни идентитет који сам постаје празни означитељ. Затим тај популарни идентитет постаје предмет афективног улагања од стране народа који се са њим идентификује, што је кључан елемент популизма. Овај термин су затим бахти усвојили као свој, дали му позитиван значај и преобразили га у празног означитеља целог ланца једнакости око Модија и БЈП. Ово не мора нужно да буде случај додуше, јер владајућа елита може врло лако да користи популистичку логику да представи против-хегемонијско Друго као претњу друштву и држави, тиме стабилизујући сопствени ланац једнакости. Ово је случај са Сарајевском четворком, што ћу показати у наредним поглављима
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
