Abstract
This paper tackles the sources of Roman law on construction and maintenance of public aqueducts and on the regulation of water usage. They show that in ancient Rome public aqueducts served public welfare (utilitas publica) because their primary purpose was to supplying the urban population with free drinking water. Given that these ancient rules also contributed to the overall health of the population by securing drinking water and water for personal hygiene, they can also be regarded a significant environmental measures. Although contemporary engineering of water supply network and technology of water purification overcame the ancient Romans, in certain aspects this ancient example deserves to be followed. First, there could be free drinking water for general use. Second, private water usage could be controlled and rationalized. This could be achieved by installing separate water meters for each apartment in residual bundling.
Highlights
Обзиром на то да је дозволу за коришћење воде из јавног водовода није било лако издејствовати,[55] а поред тога за коришћење ове воде требало је платити и надокнаду, честе су биле злоупотребе у виду бушења цеви и прикључивања од стране неовлашћених приватних лица
Везивање коришћења воде од стране приватних лица за посебну дозволу и надокнаду, као и ограничење количине воде, такође потврђују овај општи интерес
This paper tackles the sources of Roman law on construction and maintenance of public aqueducts and on the regulation of water usage
Summary
Изградња водовода спадала je у јавне инвестиције. Водоводи су грађени по правилу из јавних средстава, као и средстава угледних грађана који су имали част и обавезу да се старају о јавним радовима, а према томе и. Октавијан Август је затим уз сагласност сената[14] формирао посебну службу за старање о водоводима која је названа curator (или praefectus) aquarum[15]. Е.16 сазнајемо да су у службу старања о водоводима, подређени надзорнику водовода, били укључени и два ликтора, тројица јавних робова, један архитекта и низ помоћних службеника. De Martino, IV, 586) водоводи као и други јавни радови припадали су у периоду републике народу, стога је Октавијан Август, мада је и ову службу настојао да подвргне својој власти, ипак у формирању ове службе барем формално уважио мишљење сената. Мада су о римским водоводима писали и Витрувије као и Плиније Старији, о правном регулисању јавних водовода, поред законских текстова највише сазнања стичемо од Фронтина, из његовог дела De aquaeductu urbis Romae.[19] Фронтин (Sextus Iulius Frontinus) је рођен oko 35. Његово дело се сматра аутентичним, јер се базира на практичним искуствима самог аутора као и на тадашњој архивској грађи, a претпоставља се да је користио и сазнања која потичу од старијих аутора
Sign-in/Register to view highlights & summary Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
