Abstract
Violence as a traditional appearance of a criminal nature in modern conditions is expressed in certain specific circumstances, especially the type and application of funds. However, behind the phenomena are violent - offender and victim. Criminology, even in its infancy of science, as well as in the classical theories have always dealt with the issues of violent offender, classifying it in the first criminals of passion. The question is whether modern conditions with changes in the type and nature of violence in recent times this type of crime and became a rational motive, and therefore habitually delinquent or professional criminal. The work in this regard primarily engaged in matters of general (psychological, pathological and social) characteristics and dispositions of perpetrators of violence in the area.
Highlights
Violence as a traditional appearance of a criminal nature in modern conditions is expressed in certain specific circumstances
in the classical theories have always dealt with the issues of violent offender
The question is whether modern conditions with changes
Summary
У одређеном смислу, акти насиља, али је у криминолошкој литератури уобичајена посебна типологија појава под тим називом. Биолошка схватања делинквентну особу виде као личност: специфичних телесних дегенеративних карактеристика, било конституционалних посебности, ендокриних и хромозомских аберација, генетских предиспозиција, урођених склоности или расних предиспозиција. Савремена схватања и критичке расправе и осврти на ове теорије указују на то да биолошки фактори у етиологији девијантности имају своје место, али само у смислу предиспозиција, а мање као узрочника одлучујућег значаја. Полази од мишљења да не постоје никакве биолошке и психолошке разлике између делинквента - насилника и неделинквената, према томе делинквентна личност - насилник, као таква, не постоји. Према савременим схватањима такву личност чине посебности или неки од елемената комбинације биолошке основе, психолошке структуре, психопатолошке и друштвене детерминације. Свакако да савремена наука све ове елементе својстава личности, појединачне или у међусобној комбинацији утицаја, посматра из аспекта утицаја социјалних фактора који их стимулишу (подстичу) на манифестно испољавање преласка на криминални акт – извршење кривичног дела. Профил насилника у варијантама опасног стања могуће је одредити у различитим формама дијагнозе опасног стања, према мишљењу Пинатела може имати следеће форме: а) криминална способност веома јака, прилагођеност веома ниска – највиши степен опасног стања; б) криминална способност јака, прилагодљивост врло слаба – озбиљно опасно стање; ц) криминална способност мала, прилагодљивост врло слаба – средње опасно стање и д) криминална способност врло слаба прилагодљивост веома висока – лакши степен опасног стања.[4]
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
