Abstract
Provisions on so-called waiting periods in international investment protection treaties give an investor from one contracting state an opportunity to initiate arbitration against the host state provided that the time designated by the treaty from the date on which the dispute arose has elapsed. The aim of those provisions is to enable parties to the dispute to use this time for consultations and attempt to reach a negotiated settlement. The paper analyzes the attitude of contemporary arbitral practice towards the legal nature and effect of those provisions on tribunals' jurisdiction in investment disputes. The analysis shows gradual and clear shift of position taken by the tribunals in cases in which claimants did not comply with waiting periods. Because arbitral tribunals today are more resolved to penalize premature submission of the dispute to arbitration than they were one decade ago, in the future one can expect much more cautious conduct of potential claimants in this regard.
Highlights
Provisions on so-called waiting periods in international investment protection treaties give an investor from one contracting state an opportunity to initiate arbitration against the host state provided that the time designated by the treaty from the date on which the dispute arose has elapsed
The paper analyzes the attitude of contemporary arbitral practice towards the legal nature and effect of those provisions on tribunals’ jurisdiction in investment disputes
The analysis shows gradual and clear shift of position taken by the tribunals in cases in which claimants did not comply with waiting periods
Summary
Сажетак: Одредбе о одложном року у међународним уговорима о заштити улагања пружају могућност улагачу из једне државе уговорнице да покрене арбитражу против државе домаћина улагања, под условом да је од настанка спора до покретања арбитражног поступка протекао рок утврђен уговором. Питање на које ћемо покушати да одговоримо у наставку рада је следеће – какав је практични значај одредаба о обавези преговарања, односно на који начин непоштовање ове обавезе од стране тужилаца утиче на надлежност арбитражних судова у инвестиционим споровима. У том погледу су најзначајнији ставови заузети од стране арбитражних судова у споровима у којима је било јасно да тужилац није чекао пре подношења тужбе да истекне рок за преговоре предвиђен у БИТ.[5] Неколико арбитражних одлука донетих у блиској прошлости доводи у питање некада готово једнодушно прихваћено становиште – да непоштовање „периода хлађења“ нема никакав утицај на судбину тужбеног захтева. Следи приказ оних одлука које најављују промену климе када је реч о наведеном питању
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
