Abstract
Lažna sećanja predstavljaju sadržaje koje ispitanik iznosi u situaciji prisećanja ali sa kojima nije imao prilike da se sretne i da ih iskusi u momentu na koji se sećanje odnosi, odnosno da ih tada zapamti. U uvodnom delu rada razmotrili smo značaj fenomena lažnih sećanja za različite oblasti primenjene psihologije. Asocijativna lažna sećanja izazvana Diz-Rediger- Mekdermotovim (DRM) postupkom dele glavna obeležja sa nizom ostalih fenomena lažnih sećanja, pri čemu ih je jednostavno demonstrirati pomoću svakodnevnog jezičkog materijala. Imajući u vidu da DRM postupak nije do sada primenjivan na domaćem govornom području, sproveli smo istraživanje u kojem je uzorku studenata koji govore srpski jezik (N=121) prikazano 14 lista od po 15 asocijativno povezanih reči. Liste su preuzete iz normativne studije sprovedene na engleskom i adaptirane tako da odgovaraju duhu srpskog. Osnovni nalaz je da su sve liste pobudile lažna sećanja i da se raspon proporcija lažnih sećanja (.02 – .37) kreće u okvirima konstatovanim sličnim istraživanjima na engleskom. Uz ovaj podatak, korelacija rangova lista u pogledu potencijala za izazivanje lažnih sećanja na engleskom i srpskom (.58) govori u prilog teze da su lažna sećanja DRM tipa robustan fenomen, relativno nezavistan od korišćenog jezika. Podaci do kojih smo došli dobro se uklapaju u Teoriju o aktivaciji i nadgledanju koja predstavlja dominantno objašnjenje mehanizma nastanka DRM lažnih sećanja. U zaključku smo ponudili sugestije za poboljšanja materijala i sugerisali moguće pravce daljeg istraživanja fenomena o kojem je reč.
Highlights
Značaj razumevanja propusta i grešaka pamćenja za različite oblasti primenjene psihologije Pamćenje је podložno propustima i greškama, baš kao i sve ostale saznajne funkcije
Zaključujući o ishodima i implikacijama svojih poznatih istraživanja sa usađivanjem lažnih sećanja, Elizabet Loftus karakteriše ljudsko pamćenje kao sugestibilno, subjektivno i podložno greškama (Loftus i Pickrel, 1995)
Opseg događaja za koje je u dobro kontrolisanim eksperimentalnim studijama pokazano da mogu postati predmet bogatih lažnih sećanja je zbilja širok
Summary
Od niza činilaca koji utiču na učestalost javljanja lažnih sećanja izazvanih primenom DRM obrasca neki su vezani za postupak a drugi za svojstva korišćenog materijala, odnosno reči. Zanimljivu zasebnu grupu činilaca čine određena svojstva ispitanika, odnosno individualne razlike. Trajanje ekspozicije reči (McDermott i Watson, 2001) i korišćenje mera reprodukcije odnosno rekognicije (prepoznavanja prikazanih reči među ponuđenim distraktorima) kao indikatora pojave lažnih sećanja (Stadler et al, 1999) od činilaca vezanih za postupak primene imaju najjači uticaj na delovanje DRM obrasca. Tip veze između reči liste – semantička odnosno fonološka (slično zvučanje reči) – takođe utiče na efekte primene postupka DRM (Watson, Balota i Roediger, 2003). Novija istraživanja kao posebno zanimljivu grupu činilaca ove vrste ističu individualne razlike među ispitanicima. Ovo gledište daje vodeće teorijsko objašnjenje mehanizama nastanka asocijativnih lažnih sećanja a zasniva se na empirijskoj evidenciji koja je pribavljena u engleskom govornom području
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
