Abstract
Prohibition of plagiarism and the right to quotation in science
Highlights
Naši propisi iz oblasti autorskog i drugih intelektualnih prava ne upotrebljavaju reč plagijat; zakonodavac je, kao i mnogi inostrani, očigledno smatrao da je u stanju da se normativno podjednako uspešno izrazi i bez te reči
U domaćoj novijoj pravnoj literaturi našao sam samo ove specijalizovane radove: 603. i d.; Batić, S., 2011, Plagijarizam kao vid devijantnog ponašanja u naučnoistraživačkom radu, Bezbednost, 2, str. 115. i d.; Leposavić, V., Plagiranje i naučni se naziva plagijatom smatra se pravno nedopuštenim
Najširu mogućnost zaštite od plagijata pruža, u stvari, lično pravo, mada izraza plagijat nema ni u jednom ličnopravnom propisu i mada se u ličnopravnoj literaturi retko pominje
Summary
I laici i pravnici plagijatom nazivaju brojne pojave, u vrlo različitim sferama života. Kaže: pod plagijatom se „nepravnički razume svako preuzimanje tuđeg duhovnog dobra prisvajanjem autorstva (‘duhovna krađa’...)“; Rehbinder, M., 1993, Urheberrecht (Ein. Studienbuch), München, p. 72: „nije pravi plagijat (nije naučna krađa, ne predstavlja ‘nedopušteno prisvajanje tuđe duhovne svojine’...“); Ignjatović, Đ., 2013, Metodologija istraživanja kriminaliteta (sa metodikom izrade naučnog rada), Beograd, str. Mada strana reč, plagijat ostaje (i u ulozi terminus technicus-a) najbolje rešenje da se označi svojatanje, prisvajanje, pripisivanje sebi tuđeg autorstva, dakle, taj vid ponašanja prema autorstvu tuđeg dela kao da je sopstveno. Pod 5.(b) predložiću pravnicima drugačiju jezičku praksu: jedno (šire) značenje, kome takođe najviše odgovara izraz plagijat, jer bi izrazi krađa i pozajmica za to (šire) značenje još manje bili podesni nego za opisano (uže) značenje
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Free) 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a call
