Abstract
The authors, starting from reasons such as lack of accommodation capacities for all inmates, the necessity of securing the labor needs of prisoners and saving money, said that there is the possibility of granting licenses to private companies to enter with their financial resources in the penitentiary system of the Republic of Serbia. After that, the authors list the various models of privatization of prisons, while analyzing the advantages and disadvantages of each model individually through the issue of legitimacy, cost of operation (semi) private prisons, rates of return, the level of security and quality of service. At the end the authors, looking at each of these issues through the prism of the functioning of the prison in the Republic of Serbia, said that the privatization model prison most compatible to our penitentiary system.
Highlights
Овај модел подразумева да приватне компаније имају обавезу, на основу уговора закљученим са државом, да конструишу, изграде и управљају пенитенцијарном установом у потпуности
Избором Роналда Регана за председника Сједињених Америчких Држава дошло је до приватизације бројних компанија и установа, које су били у власништву државе
У француским полуприватизованим пенитенцијарним институцијама тек неколицина активности је поверена приватним компанијама, док је, уједно, много мањи број припадника формалног система запослено у затворима од стране приватних компанија
Summary
О моделу потпуне приватизације пенитенцијарних установа можемо истаћи да је прихваћен у државама попут Сједињених Америчких Држава, Канаде, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда итд. Овај модел подразумева да приватне компаније имају обавезу, на основу уговора закљученим са државом, да конструишу, изграде и управљају пенитенцијарном установом у потпуности. Стога је неопходно дозволити приватним компанијама да се надмећу у управљању јавним системима[4] Други разлог за увођење приватних затвора је дебата, која се водила у то време, у вези примене строгих санкција за почињена кривична дела, уместо спровођења мера превенција.[5] Избором Роналда Регана за председника Сједињених Америчких Држава дошло је до приватизације бројних компанија и установа, које су били у власништву државе. Иако пенитенцијарне установе нису биле намењене за приватизацију, дошло се до тога да држава, притиснута повећањем броја осуђеника, што је довело до писања поднесака осуђеника судовима, који су препуњеност затвора окарактерисали као кршење амадмана 8 о забрани окрутне и необичајне казне, и немањем довољно финансијских средстава за изградњу нових пенитенцијарних установа, препусти приватним компанијама управљање већ постојећим затворима, као и изградњу нових затвора.[6]
Sign-in/Register to view highlights & summary Sign-in/Register to access full text options 
Talk to us
Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have
Schedule a callDisclaimer: All third-party content on this website/platform is and will remain the property of their respective owners and is provided on "as is" basis without any warranties, express or implied. Use of third-party content does not indicate any affiliation, sponsorship with or endorsement by them. Any references to third-party content is to identify the corresponding services and shall be considered fair use under The CopyrightLaw.
