Abstract

Learning about the world that surrounds a child begins well before the start of primary education. Experiential concepts, which children form in direct interaction with the environment, represent an experiential basis on which the formation of scientific concepts in the teaching process relies. Experiential notions based on ungrounded generalisations and misconceptions are also known as preconceptions, alternative ideas, and naive beliefs. The aim of this paper was to examine pupils' preconceptions about physical phenomena in the fields Physical Properties of Materials, Movement and Light at the beginning of primary education. The survey was conducted on a sample of 324 students, by using a criteria-based test of knowledge. The results of the research indicate that seven-year-olds from Serbia have some typical preconceptions and doubts that were confirmed by the previous research conducted in other countries (United Kingdom, USA). The respondents had the fewest misconceptions about the movement of bodies, while they mostly had wrong beliefs about the physical properties of materials. Given that the identification of the preconceptions that pupils have at the beginning of primary school can be useful for the creators of educational policies, textbook authors and teachers when deciding which physical phenomena should be given additional attention because they are not well understood by students, or what phenomena are pupils already familiar with, a more in-depth research of this content in teaching is necessary.

Highlights

  • Искуствена сазнања као извор заблуда у настави природе и друштваОдносно искуствена знања од суштинске важности за дечје разумевање окружења и односа који у њему постоје, њихово значење је често, у мањој или већој мери, у супротности са научним чињеницама и може да представља препреку за усвајање научних појмова, посебно када се ради о појмовима из области природних наука

  • Experiential concepts, which children form in direct interaction with the environment, represent an experiential basis on which the formation of scientific concepts in the teaching process relies

  • Experiential notions based on ungrounded generalisations and misconceptions are known as preconceptions, alternative ideas, and naive beliefs

Read more

Summary

Искуствена сазнања као извор заблуда у настави природе и друштва

Односно искуствена знања од суштинске важности за дечје разумевање окружења и односа који у њему постоје, њихово значење је често, у мањој или већој мери, у супротности са научним чињеницама и може да представља препреку за усвајање научних појмова, посебно када се ради о појмовима из области природних наука. Проблем настаје када наставник предубеђења о природним феноменима сматра ометајућим фактором у настави, грешком, уместо да неадекватно разумевање одређеног феномена постане основа за планирање наставног процеса, део процеса учења и развоја научног појма (Rаdоvаnоvić, 2017), односно тежња да се дечја интуитивна знања организују у систем појмова који је јасан и исправан (Pine et al, 2001). Зато се препоручује наставницима да, када демонстрирају неки феномен, користе ученичке (погрешне) идеје као полазну тачку да, на пример, дизајнирају експеримент тако да директно указује на погрешна уверења (Pine et al, 2001), односно да се та ученичка предубеђења модификују на основу релевантних практичних активности које ученике стављају у ситуацију да провере њихову ваљаност у корист научног погледа на свет. Зато се дешава да деца употребљавају научне појмове док су у школи, а у свакодневном животу настављају да користе већ испробане идеје у које имају поверења (Driver; према: Loxley et al, 2017) иако оне често нису тачне

Методолошки оквир истраживања
Резултати истраживања и њихова интерпретација
Предубеђења ученика првог разреда о физичким феноменима
Findings
Закључак и импликације
Full Text
Published version (Free)

Talk to us

Join us for a 30 min session where you can share your feedback and ask us any queries you have

Schedule a call